Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako da opštinske izborne komisije postupaju u situacijama kada je sporazumom o formiranju grupe građana prdviđeno da se ista osniva radi podnošenja potpune izborne liste za odbornike u opštinskom parlamentu, a prilikom podnošenja dokumentacije podnesu izbornu listu samo za jednu trećinu ili dve trećine kandidata za odbornike? Da li u tom slučaju treba tražiti dopunu kandidata na predatoj izbornoj listi ili je bitno da ona ispunjava uslove iz člana 19. i 20. Zakona o lokalnim izborima?
Obavezni elementi sporazuma o obrazovanju grupe građana definisani su članom 32. Uputstva za sprovođenje izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, raspisanih za 21. jun 2020. godine, koje sem na osnovu člana 15. stav 2. Zakona o lokalnim izborima, shodno primenjuje i na izbor odbornika skupština JLS.
Navedeni član glasi:
„(1) Grupu građana obrazuje najmanje deset birača pismenim sporazumom koji se overava u skladu sa Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa.
(2) Sporazum o obrazovanju grupe građana obavezno sadrži:
1) naziv grupe građana, ako je određen;
2) navod da se grupa građana obrazuje radi podnošenja izborne liste radi učešća na izborima za narodne poslanike Narodne skupštine;
3) naziv izborne liste grupe građana;
4) podatke o licu koje je ovlašćeno za podnošenje izborne liste (ime i prezime, JMBG i prebivalište i adresa stana, navedeni prema podacima iz lične karte);
5) podatke o licima koja su obrazovala grupu građana (ime i prezime, JMBG i prebivalište i adresa stana, navedeni prema podacima iz lične karte).
(3) Grupa građana ne mora da ima naziv. Ako grupa građana ima naziv, taj naziv mora da bude utvrđen u skladu sa odredbama člana 37. ovog uputstva.
(4) Naziv izborne liste mora da bude utvrđen u skladu sa odredbama čl. 41. i 42. ovog uputstva.
(5) Sporazum o obrazovanju grupe građana mora da bude overen pre početka prikupljanja potpisa birača za podršku izbornoj listi.“.
Citirane odredbe predstavljaju pravni okvir za ocenu valjanosti sporazuma o obrazovanju grupe građana u smislu ispunjenosti uslova za proglašenje izborne liste.
Sve što je sporazumom definisano izvan ovog okvira ne treba da bude predmet ocene izborne komisije u pogledu valjanosti samog sporazuma, pa, samim tim, i valjanosti cele izborne liste i prateće dokumentacije.
Iz navedenog proističe da okolnost da je u sporazumu o obrazovanju grupe građana navedeno „da se ista osniva radi podnošenja potpune izborne liste za odbornike u opštinskom parlamentu“ ne treba da bude predmet razmatranja od strane izborne komisije u smislu procene da li podneta izborna lista sa kandidatima za odbornike ispunjava uslove da bude proglašena.
To, dalje, znači da je izborna lista uredna ukoliko ispunjava zakonski uslov u pogledu najmanjeg neophodnog broja kandidata na izbornoj listi, bez obzira na formulacije iz sporazuma o obrazovanju grupe građana.
U konkretnom slučaju, nema osnova za zaključak da izborna lista koja ne sadrži onoliko kandidata koliko se odbornika bira ne ispunjava uslov za proglašenje samo zato što je u sporazumu o obrazovanju grupe građana navedeno da se ona osniva „radi podnošenja potpune izborne liste za odbornike“. Samim tim, izborna komisija ne može da podnosiocu izborne liste naloži zaključkom da izbornu listu dopuni nedostajućim brojem kandidata.
Na odborničkoj od 14 kandidata za odbornike, koliko mora biti pripadnika manje zastupljenog pola?
Članom 20. stav. 3 Zakona o lokalnim izborima propisano je sledeće: “Na izbornoj listi mora biti 40% manje zastupljenog pola. Među svakih pet kandidata po redosledu na listi (prvih pet mesta, drugih pet mesta i tako do kraja liste) mora biti najmanje po dva kandidata – pripadnika onog pola koji je manje zastupljen na listi.”
Na primeru izborne liste od 14 kandidata, primena navedene odredbe podrazumeva da na izbornoj listi sa 14 kandidata mora da bude najmanje šest (6) kandidata manje zastupljenog pola.
Ovo stoga što 40% od broja 14 iznosi 5,6, što se zaokružuje na 6.
Da li JLS podnosi Zahtev Upravi za trezor za otvaranje podračuna za opštinsku izbornu komisiju ili će Ministarstvo finansija – Uprava za trezor to uraditi za opštine? I kada će to biti?
Prema članu 14. stav 5. Pravilnika o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora kod Uprave za trezor (“Sl. glasnik RS”, br. 99/18 i 40/19), otvaranje, odnosno ukidanje dinarskog i deviznog podračuna koji su ukljulčeni u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti vrši se na osnovu Obrasca NO-1/NU-1, koji izdaje organ uprave autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave nadležan za finansije, odnosno lice koje on ovlasti.
Shodno navedenom, za otvaranje podračuna za opštinsku izbornu komisiju, opštinska uprava treba da se obrati nadležnoj filijali Uprave za trezor u konkretnoj JLS.
Može li izbornu lsitu za lokalne izbore podržati birač sa prebivalištem van te jedinice lokalne samouprave, kao što je slučaj kod grupe građana gde osnivači mogu biti van te jedinice lokalne samouprave?
Članom 6. stav 1. Zakona o lokalnim izborima propisano je da pravo da bira odbornika ima punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ima prebivalište na teritoriji JLS u kojoj ostavruje izborno pravo. Ovo je praktično definicija birača na lokalnim izborima, čije je izborno pravo na lokalnim izborima uslovljeno činjenicom prijavljenog prebivališta u JLS u kojoj se sprovode izbori za odbornike.
Članom 18. stav 1. Zakona o lokalnim izborima propisano je da kandidate za odbornike mogu predlagati registrovane političke stranke, koalicije registrovanih političkih stranaka, kao i grupe građana čije izborne liste svojim potpisima podrži najmanje 30 birača po predlogu za svakog kandidata na izbornoj listi.
Međutim, članom 18. stav 2. istog zakona je propisano da su u JLS koje imaju manje od 20.000 birača izborne liste utvrđene i kada ih svojim potpisom podrži najmanje 200 birača.
Iz navedenih zakonskih odredbi proističe nesumnjiv zaključak da se pod biračima koji svojim potpisom mogu da podrže neku izbornu listu kandidata za odbornike misli isključivo na birače sa prebivalištem na teritoriji JLS u kojoj se sprovode izbori za odbornike. U suprotnom, ne bi postojala potreba da se članom 18. stav. 2. broj potpisa birača u malim opštinama svede na samo 200.
Šta se može smatrati radnim iskustvom u struci? Ako neko ima IV stepen stručne spreme, gimnazija, da li je radno iskustvo u struci stručna praksa, rad na privremenim i povremenim poslovima?
U članu 68. Zakona o zaposlenima u AP i JLS se kaže da se pod radnim iskustvom u struci odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja. Pri tome, nije od uticaja da li je radno iskustvo u struci stečeno u toku radnog odnosa, odnosno u toku volontiranja ili obavljanja poslova na osnovu ugovora o obavljanju privremenih ili povremenih psolova, dok god ispunjava uslove po pitanju poslova koje je obavljao po ugovoru i školske spreme u to vreme.