Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je Republicki zavod za zdravstveno osiguranje obveznik po osnovu posebne naknade za zastitu i unapređenje životne sredine za poslovni prostor koji je u njihovom vlasništvu? Prihvaćena je žalba i oslobođen Zavod plaćanja posebene naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine uz obrazloženje da Zavod ne obavlja poslovnu delatnost, vec poslove iz zdravstvenog osiguranja?
Član 87. Zakona o zaštiti životne sredine uređuje da se naknada propisuje po osnovu korišćenja stambenih i poslovnih zgrada, stanova i poslovnih prostorija za stanovanje, odnosno obavljanje poslovne delatnosti, kao i za korišćenje zemljišta za obavljanje redovne delatnosti (u daljem tekstu: nepokretnost). Takođe, obveznici plaćanja naknade po osnovu iz stava 3. tačka 1) ovog člana su imaoci prava svojine na nepokretnosti, odnosno zakupci ako se nepokretnosti koriste po osnovu prava zakupa, a visina naknade se određuje prema površini nepokretnosti i plaća se mesečno do iznosa koji ne može biti veći od iznosa propisanog u skladu sa ovim zakonom.
Prema Uredbi o kriterijumima za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, najviši iznos naknade po osnovu korišćenja nepokretnosti je 3 dinara/m2 za korišćenje poslovnih zgrada i poslovnih prostorija za obavljanja poslovne delatnosti privrednih subjekata.
Prema Zakonu o privrednim društvima privredno društvo je pravno lice koje obavlja delatnost u cilju sticanja dobiti. Društvo stiče svojstvo pravnog lica registracijom u Registar privrednih subjekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija.
Republički fond za zdravstveno osiguranje je pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje i nije privredni subjekat u smislu Zakona o privrednim društvima.
Prema Zakonu o klasifikaciji delatnosti, po delatnostima se razvrstavaju: privredna društva, zadruge, banke, društva za osiguranje, brokersko-dilerska društva, davaoci finansijskog lizinga, druge pravne forme privrednih subjekata, preduzetnici, poljoprivredna gazdinstva, ustanove, javna preduzeća, državni organi, organi autonomnih pokrajina, organi jedinica lokalne samouprave, političke stranke, sindikalne i društvene organizacije, udruženja, ogranci i predstavništva stranih pravnih lica i druge organizacije koje obavljaju delatnost (u daljem tekstu: jedinice razvrstavanja).
Prema svemu navedenom, Republički fond za zdravstveno osiguranje obavlja poslovnu delatnost, kao i da ne postoji podela na poslovne i neposlovne delatnosti. Eventualno se može uzeti u obzir da ovaj fond nije privredni subjekat i da u smislu Uredbe može da se smatra da nije obveznik naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li JLS može dati saglasnost na UPPR koji su predviđeni uslovi namirenja u poptunosti u skladu sa odredbama ZPPPA (čl. 74, 76.) ukoliko je za isti dug obvezniku već odobreno odlaganje plaćanja poreskog duga rešenjem koje je ukinuto i izdato je rešenje o prinudnoj naplati poreskog duga?
Odredbama člana 73. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da se na obrazloženi zahtev poreskog obveznika dugovani porez, može odložiti u celosti ili delimično, pod uslovom da plaćanje dugovanog poreza za poreskog obveznika predstavlja neprimereno veliko opterećenje i da plaćanje dugovanog poreza nanosi bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku.
Poreski obveznik za koga je po službenoj dužnosti poništen sporazum odnosno ukinuto rešenje o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, u skladu sa odredbama člana 74. stav 10. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji nema pravo da ponovo podnese zahtev za odlaganje plaćanja tog dugovanog poreza. Ukoliko poreski obveznik ponovo podnese zahtev za odlaganje istog dugovanog poreza za koji je po prethodnom zahtevu odobreno odlaganje, ali je po službenoj dužnosti poništen sporazum odnosno ukinuto rešenje o odlaganju plaćanja dugovanog poreza, taj zahtev se odbacuje rešenjem kao nedopušten.
Reorganizacija kao način sprovođenja stečaja se sprovodi ako se time obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo, redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.
Odredbama člana 74a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da nadležni poreski organ može, na zahtev poreskog obveznika za davanje saglasnosti na predloženi plan reorganizacije u smislu zakona kojim se uređuje stečaj, dati saglasnost za odlaganje plaćanja dugovanog poreza, čije je izmirivanje sastavni deo tog plana, u jednakim ratama do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja za prvih 24 meseca.
Sadržina i mere za realizaciju planova reorganizacije koje su propisane Zakonom o stečaju su nove mere namirenje obaveza stečajnog dužnika, koje se pravosnažnošću rešenja, kojim se usvaja UPPR moraju poštovati od strane svih poverioca.
Prema navedenom stečajni dužnik traži od vas, kao poverioca saglasnost na mere namirenja koje potrebno preduzeti i način na koji će se reorganizacija sprovesti a koje se definisane UPPR. Stečajni dužnik, dakle, ne podnosi novi zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza, prema ZPPPA, već predleže da svoje obaveze izmiri na način koji je uređen članom 74a ZPPPA.
Dakle, nije smetnja da se da saglasnost na UPPR i način namirenja potraživanja koji je definisan planom za obaveze za koje je već podnošen zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
S obzirom na to, da se korišćenje prostora na javnim površinama koje je do sada bilo u odluci o komunalnim taksama ukida i uvodi naknada za korišćenje javnih površina (čl. 236-242), a u članu 277. stoji da u vezi člana 239. stav 3. podzakonska akta će se doneti u roku od 3 meseca od dana stupanja na snagu Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, pa shodno tome, da li do 31.12.2018. treba doneti odluku o naknadi za korišćenje javnih površina ili čekati podzakonska akta? Takođe, da li to znači da do donošenja takve odluke ne može se naplaćivati naknada za korišćenje prostora na javnim površinama?
Prеlаznim i zаvršnim оdrеdbаmа Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara (člаn 277.) dаt је rоk JLS dа u rоku оd tri mеsеcа оd dаnа stupаnjа nа snаgu оvоg zаkоnа, svојim аktоm utvrdi visinu nаknаdе zа kоrišćеnjе јаvnе pоvršinе (u sklаdu sа nајvišim iznоsоm prоpisаnim u Prilоgu 12. i kritеriјumimа nаvеdеnim u člаnu 239. stаv 2., оlаkšicе, nаčin dоstаvlјаnjа i sаdržај pоdаtаkа о kоrišćеnju јаvnе pоvršinе nаdlеžnоm оrgаnu kојi utvrđuје оbаvеzu plаćаnjа nаknаdе (lоkаlnа pоrеskа аdministrаciја).
To sve znаči dа JLS mоžе u tоm rоku dоnеti оdluku kојоm ćе urеditi nаknаdе zа kоrišćеnjе јаvnih pоvršinа, аli u slučајu dа tо učini nаkоn 1. јаnuаrа 2019., tаdа sе zа pеriоd оd 1. јаnuаrа dо dаnа stupаnjа nа snаgu оdlukе JLS, nеćе mоći utvrditi оvе nаknаdе (npr. аkо JLS dоnеsе оdluku о nаknаdаmа zа kоrišćеnjе јаvnih pоvršinа tаkо dа оnа stupа nа snаgu 1. mаrtа 2019. tаdа sе zа јаnuаr i fеbruаr 2019. nе mоgu utvrditi i nаplаtiti оvе nаknаdе, јеr nеmа retroaktivnog dејstvа оdlukе, niti sе mоgu utvrditi i nаplаtiti lоkаlnе kоmunаlnе tаksе kоје su sе plаćаlе prе dоnоšеnjа Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.
Preporuka je da JLS u štо krаćеm rоku (po mogućstvu do kraja godine) dоnеsu svојu оdluku kојоm ćе urеditi nаknаdе zа kоrišćеnjе јаvnih pоvršinа, u sklаdu sа zаkоnskim оdrеdbаmа i оvlаšćеnjimа.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Skupština JLS treba da usvoji odluku o lokalnim komunalnim taksama za 2019. Međutim, usvajanjem Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara članom 278. propisano je da danom početka primene ovog zakona prestaju da važe između ostalog odredbe člana 15. stav 1. tačka 2), 9), 14), 16) Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Po kom pravnom osnovu se radi predlog navedene odluke?
Člаnоm 15. stаv 1. Zаkоna о finаnsirаnju lоkаlnе sаmоuprаvе urеđеnо је dа sе lоkаlnе kоmunаlnе tаksе mоgu uvоditi zа (pо tаčkаmа iz zаkоnа):
1) isticаnjе firmе nа pоslоvnоm prоstоru;
2) kоrišćеnjе rеklаmnih pаnоа, uklјučuјući i isticаnjе i ispisivаnjе firmе vаn pоslоvnоg prоstоrа nа оbјеktimа i prоstоrimа kојi pripаdајu јеdinici lоkаlnе sаmоuprаvе (kоlоvоzi, trоtоаri, zеlеnе pоvršinе, bаndеrе i sl.);
3) držаnjе mоtоrnih drumskih i priklјučnih vоzilа, оsim pоlјоprivrеdnih vоzilа i mаšinа;
9) kоrišćеnjе prоstоrа nа јаvnim pоvršinаmа ili isprеd pоslоvnih prоstоriја u pоslоvnе svrhе, оsim rаdi prоdаје štаmpе, knjigа i drugih publikаciја, prоizvоdа stаrih i umеtničkih zаnаtа i dоmаćе rаdinоsti;
10) držаnjе srеdstаvа zа igru („zаbаvnе igrе”);
14) kоrišćеnjе slоbоdnih pоvršinа zа kаmpоvе, pоstаvlјаnjе šаtоrа ili drugе оbјеktе privrеmеnоg kоrišćеnjа;
16) zаuzеćе јаvnе pоvršinе grаđеvinskim mаtеriјаlоm i zа izvоđеnjе grаđеvinskih rаdоvа.
Dаnоm pоčеtkа primеnе Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, оdnоsnо оd 1. јаnuаrа 2019., prеstајu dа vаžе оdrеdbе člаnа 15. stаv 1. tаčkа 2), 9), 14) i 16), kао i člаnа 15b. Zаkоnа о finаnsirаnju lоkаlnе sаmоuprаvе, kао i аktа JLS kоја su dоnеtа nа оsnоvu tih zаkоnskih оdrеdаbа. Prеmа tоmе, оd 1. јаnuаrа JLS svојim аktоm višе NЕ МОŽЕ dа urеdi plаćаnjе slеdеćih lоkаlnih kоmunаlnih tаksi (kоје pоstајu nаknаdе zа kоrišćеnjе јаvnih pоvršinа):
2) kоrišćеnjе rеklаmnih pаnоа, uklјučuјući i isticаnjе i ispisivаnjе firmе vаn pоslоvnоg prоstоrа nа оbјеktimа i prоstоrimа kојi pripаdајu јеdinici lоkаlnе sаmоuprаvе (kоlоvоzi, trоtоаri, zеlеnе pоvršinе, bаndеrе i sl.);
9) kоrišćеnjе prоstоrа nа јаvnim pоvršinаmа ili isprеd pоslоvnih prоstоriја u pоslоvnе svrhе, оsim rаdi prоdаје štаmpе, knjigа i drugih publikаciја, prоizvоdа stаrih i umеtničkih zаnаtа i dоmаćе rаdinоsti;
14) kоrišćеnjе slоbоdnih pоvršinа zа kаmpоvе, pоstаvlјаnjе šаtоrа ili drugе оbјеktе privrеmеnоg kоrišćеnjа;
16) zаuzеćе јаvnе pоvršinе grаđеvinskim mаtеriјаlоm i zа izvоđеnjе grаđеvinskih rаdоvа.
U sklаdu sа оdrеdbаmа Zаkоnа о finаnsirаnju lоkаlnе sаmоuprаvе kоје оstајu nа snаzi, оd 1. јаunаrа 2019. JLS svојim аktоm mоžе dа urеdi plаćаnjе slеdеćih lоkаlnih kоmunаlnih tаksi (prеmа člаnu 15. stаv 1.):
1) isticаnjе firmе nа pоslоvnоm prоstоru;
3) držаnjе mоtоrnih drumskih i priklјučnih vоzilа, оsim pоlјоprivrеdnih vоzilа i mаšinа;
10) držаnjе srеdstаvа zа igru („zаbаvnе igrе”).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Primenjujući član 33. stav 2. člana Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, JLS je donela odluku o prosečnim cenama kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zonama i listu objavila do 30.11.2018.godine. U navedenoj odluci (obzirom da postoje 3 zone) nije utvrđena prosečna cena šumskog zemljišta u prvoj zoni i građevinskog zemljišta u trećoj zoni (obzirom da nije bilo prometa nepokretnosti, ni u zoni, ni u graničnim zonama), dok su ostale prosečne cene za odgovarajuće nepokretnosti utvrđene. Obzirom da bi doneli odluku kojom se neizgrađeno građevinsko zemljište razvrstava u poljoprivredno, odnosno u šumsko zemljište u skladu sa članom 33. stav 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, da li je JLS u obavezi da do 31.12.2018. godine donese novu odluku kojom ponovo definiše cene građevinskog, poljoprivrednog, odnosno šumskog zemljišta u zonama, i šta sa zonama gde nema utvrđene prosečne cene? Jasno je da je JLS dužna da donese odluku o prosečnoj ceni kvadratnog metra drugog zemljišta u zonama, ali psotoji nedoumica da li ukoliko se donese odluka kojom se neizgrađeno građevinsko zemljište razvrstava u poljoprivredno, odnosno u šumsko zemljište u skladu sa članom 33. stav 2. Zakona, u tom slučaju mora da se donese i nova odluka o prosečnim cenama (iako je ista doneta i objavljena, s tim da u istoj nije utvrđena prosečna cena šumskog zemljišta u prvoj zoni i građevinskog zemljišta u trećoj zoni)?
Članom 33. Zakona o izmenama Zakona o porezima na imovinu propisano je da će se porez na imovinu utvrđivati i plaćati u skladu sa ovim zakonom počev za 2019. godinu.
JLS može do 31. decembra 2018. godine doneti odluku kojom se neizgrađeno građevinsko zemljište na njenoj teritoriji, koje se koristi isključivo za gajenje biljaka, odnosno sadnog materijala, odnosno šuma, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu za 2019. godinu, razvrstava u poljoprivredno, odnosno u šumsko zemljište. S obzirom da je rok za donošenje akata JLS za utvrđivanje poreza na imovinu za 2019. godinu, bio 30. novembar 2018. godine i da su JLS imale obavezu da do tog roka donesu i objave svoja akta, novim zakonskim odredbama dat je dodatni rok JLS, da može (a ne mora) da donese i objavi odluku kojom će urediti da se neizgrađeno građevinsko zemljište na njenoj teritoriji, koje se koristi isključivo za gajenje biljaka, odnosno sadnog materijala, odnosno šuma, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu za 2019. godinu, razvrstava u poljoprivredno, odnosno u šumsko zemljište.
Napominjemo da JLS može posebnom odlukom urediti napred navedeno, odnosno to mora učiniti ako je donela i objavila akt o prosečnim cenama koji nije odluka, ili može doneti i objaviti odluku o dopuni odluke o prosečnim cenama.
Za utvrđivanje poreza na imovinu za 2019. godinu, JLS su dužne da do 31. decembra 2018. godine utvrde i objave prosečne cene kvadratnog metra drugog zemljišta u zonama. Ako nije bilo prometa drugog zemljišta ni u jednoj zoni, tada se ne mora donositi odluka o dopuni odluke o prosečnim cenama, u kojoj bi podaci za drugo zemljište ostali nepopunjeni (faktički se odluka ne bi menjala). Članom 6. ZPI je propisano da ako nije utvrđena cena drugog zemljišta, a utvrđena je cena poljoprivrednog, vrednost drugog zemljišta kao poreska osnovica se utvrđuje primenom cene za poljoprivredno zemljište u toj zoni umanjene za 40%. U tom slučaju se smatra da je utvrđivanjem cene poljoprivrednog zemljišta utvrđena cena drugog zemljišta u zoni.
Takođe, u slučaju da JLS odluči da donese odluku kojom će propisati da se neizgrađeno građevinsko zemljište na njenoj teritoriji, koje se koristi isključivo za gajenje biljaka, odnosno sadnog materijala, odnosno šuma, za svrhu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu za 2019. godinu, razvrstava u poljoprivredno, odnosno u šumsko zemljište, tada ima obavezu da do 31. decembra 2018. godine utvrdi i objavi prosečne cene građevinskog, poljoprivrednog, odnosno šumskog zemljišta u zonama, s obzirom da se zemljište drugačije razvrstava.
Navedene odluke (o razvrstvanju zemljišta i nova odluka o prosečnim cenama), primenjivaće se kod utvrđivanja poreza na imovinu za 2019. ako su donete i objavljene do 31. decembra 2018. godine, na način na koji se objavljuju opšti akti JLS koja ih je donela.
Prosečne cene kvadratnog metra odgovarajućih nepokretnosti u zonama, osim prosečnih cena koje su uređene novim odlukama (za zemljište), koje su utvrđene na osnovu cena u prometu u zonama ili graničnim zonama, definisanim članom 6. stav 7. Zakona o porezima na imovinu i objavljene do 30. novembra 2018. godine u skladu sa tim zakonom, primenjivaće se kod utvrđivanja poreza na imovinu za 2019.
Prema navedenom, ukoliko se neizgrađeno građevinsko zemljište razvrstava u poljoprivredno ili šumsko, s obzirom da se zemljište sada drugačije razvrstava, (u odnosu na razvrstavanje koje je rađeno za formiranje prosečnih cena u zoni za odluku koja je objavljena do 30. novembra 2018. godine), pa samim tim i prosečne cene će biti drugačije, JLS je u obavezi da donese dopunu odluke o prosečnim cenama koja će se odnositi samo na prosečne cene u zoni za zemljište.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.