Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU Zakonu o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, propisano je da radni odnos prestaje danom konačnosti rešenja. Rešenje je doneto početkom maja 2023. godine i poslato licu na kućnu adresu. Od kada je poslato rešenje imenovani lice ne dolazi na posao, iskorišćen je godišnji odmor a bolovanje ne može da se otvori, tako da nema opravdanja za nedolazak. Da li radni odnos prestaje kad je rešenje doneto ili nakon što postane konačno? Ukoliko bi radni odnos prestao danom konačnosti, šta se dešava sa plaćanjem zarade, s obzirom da nije na poslu?
Član 146. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajanima i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/16, 113/17 – dr. zakon, 95/18 i 114/21) izričito navodi da službeniku kome je izrečena disciplinska kazna prestanka radnog odnosa prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja kojim je disciplinska kazna izrečena. Članom 25. istog zakona predviđeno je da službenik ima pravo žalbe na rešenje kojim se odlučuje o njegovim pravima i dužnostima, ako žalba ovim zakonom nije izričito isključena. Dostavljanje rešenja službeniku vrši se u prostorijama organa, a ako je službenik odsutan s rada, dostavljanje se vrši poštom na adresu koju je službenik prijavio i koja se nalazi u kadrovskoj evidenciji. Ukoliko ovakvo dostavljanje nije uspelo, službeno lice sastavlja pismenu belešku. U tom slučaju rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli organa i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim. U skladu sa članom 171. Istog zakona propisano je da se žalba na rešenje izjavljuje u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja.
Što se tiče situacije u kojoj se zaposleni neopravdano ne pojavljuje na poslu, ukazujemo da je članom 163. stav 1. tačka 6) Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno da službeniku prestaje radni odnos po sili zakona trećeg dana izostanka sa rada ako neopravdano izostane sa rada najmanje tri uzastopna dana. Kod primene člana 163. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave treba imati u vidu član 103. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) koji kaže da je zaposleni dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. U slučaju teže bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu. Ako zaposleni živi sam, potvrdu je dužan da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu. Lekar je dužan da izda potvrdu iz stava 1. ovog člana. Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom. Način izdavanja i sadržaj potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju sporazumno propisuju ministar i ministar nadležan za zdravlje.
Dakle, u konkretnoj situaciji licu će prestati radni odnos danom konačnosti rešenja o izricanju disciplinske mere prestanak radnog odnosa, ali ukoliko se pre konačnosti tog rešenja steknu uslovi za prestanak radnog odnosa po sili zakona usled neopravdanog izostanka sa rada najmanje tri uzastopna dana, radni odnos tom licu prestaće trećeg dana izostanka sa rada.
Da li može predsednik udruženja sam sa sobom ili sa svojim članom porodice da zakljući ugovor u vezi održavanja predavanja kao i drugih aktivnosti i isplate honorara-plate? Da li to može da se prihvati kao trošak buđžeta projekta i da li je dovoljan ugovor za pravdanje troškova?
Uredba o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja („Sl. glasnik RS“, br. 16/2018) definiše postupak dodele sredstava i obavezuje korisnike sredstava, između ostalog, pre potpisivanja ugovora dostave izjavu o nepostojanju sukoba interesa, kao i interni akt o antikorupcijskoj politici.
Članom 11. stav 4. Uredbe propisano je da je korisnik sredstava dužan da pre sklapanja ugovora nadležnom organu dostavi izjavu da sredstva za realizaciju odobrenom programa nisu na drugi način već obezbeđena, kao i izjavu o nepostojanju sukoba interesa i interni akt o antikorupcijskoj politici.
SKGO je u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog izradio Vodič za transparentno finansiranje udruženja i drugih organizacija civilnog društva iz budžetskih sredstava lokalnih samouprava. Vodič obuhvata brojne modele akata i potrebnih izjava neophodnih za sprovođenje konkursa, dodelu sredstava i praćenje realizacije finansiranih programa.
Jedan od modela akata, predstavlja i Model izjave o nepostojanju sukoba interesa. Prema modelu odgovorno lice korisnik sredstava – organizacije civilnog društva daje izjavu kojom potvrđuje da u vezi sa realizacijom odobrenog programa ne postoji sukob interesa, odnosno ne postoji situacija u kojoj je nepristrasno izvršenje ugovornih obaveza bilo kog lica vezanog ugovorom ugroženo zbog prilike da to lice svojom odlukom ili drugim aktivnostima učini sebi ili sa sobom povezanim licima (članovi porodice: supružnik ili vanbračni partner, dete ili roditelj) zaposlenom, članu udruženja, pogodnost, a na štetu javnog interesa ili drugog zajedničkog interesa sa tim licem.
S tim u vezi, svaka situacija će se ceniti u odnosu na postojanje (ne)pristrasnog izvršenja ugovorih obaveza bilo kog lica vezanog ugovorom i pogodnosti koje za sebe ili sa sobom povezanih lica (članova porodice), zaposlenim ili članu udruženja može da učini, a na štetu javnog interesa ili drugog zajedničkog interesa.
Pogledaj/Preuzmi: Vodič za transparentno finansiranje OCD iz budžetskih sredstava.pdf
Investitor je dobio gradjevinsku dozvolu, lokacijske uslove na osnovu potvrđenog urbanističkog projekta. Sada bi investitor podneo zahtev za upotrebnu dozvolu, a isti je odstupio od projekta za građevinsku dozvolu u delu povećanja površine kao i položaja objekta/odstojanja od medja. Investitor je dobio pozitivan odgovor za prijavu temelja, iako je pozicija objekta promenjena od prvobitne pozicije koja je planirana u idejnom rešenju kao i urabističkom projektu. Ako investitor podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole, a organ uputi na izmenu lokacijskih uslova jer su nastale promene u toku građenja. Novonastala pozicija nije u skladu sa prethodno izdatim lokacijskim uslovima a ni urbanističkim projektom. Kako dalje postupiti sa predmetom?
Bez potvrde o završetku objekta u konstruktivnom smislu ne može se podneti zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.
Ako jeste podneta prijava završetka objekta u konstruktinvom smilsu, i pored toga što je ranije, suprotno idejnom rešenju i PGD, izvršena potvrda temelja, nadležni organ ne treba da izda potvrdu o završetku objekta u konstruktivnom smislu ukoliko se geodetski snimak objekta ne slaže sa idejnim rešenjem na osnovu kojeg je potvrđen Urbanistički projekat i idejnim rešenjem koje je sastavni deo Lokacijskih uslova.
Osim toga, ukoliko bi se i podneo zahtev za upotrebnu dozvolu takav zahtev treba odbiti jer sve okolnosti ukazuju da nije izgrađen objekat za čiju izgradnju je izrađen i potvrđen Urbanistički projekat, za čiju izgradnju su pribavljeni Lokacijski uslovi, izrađen PGD i pribavljena pravnosnažna građevinska dozvola.
Ukoliko investitor podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole, u tom slučaju taj zahtev treba odbaciti i uputiti investitora da ponovo izradi Urbanistički projekat i pribavi nove Lokacijske uslove sa novim idejnim rešenjem koji će se poklapati sa sadašnjom dispozicijom i gabaritom objekta.
Sastavni deo potvrđenog Urbanističkog projekta je uvek Idejno rešenje u kojem je prikazana situacija: dispozicija i gabarit objekta koji planira da se gradi. Idejno rešenje koje je sastavni deo Lokacijskih uslova je uvek identično sa Idejnim rešenjem na osnovu kojeg je potvrđen urbanistički projekat.
U toku postupka izdavanja Lokacijskih uslova prema predloženom Idejnom rešenju pribavljaju se UPP imalaca javnih ovlašćenja u skladu sa svim definisanim kapacitetima. Ukoliko u toku izgradnje objekta dođe do povećanja volumena objekta (što je ovde slučaj) onda se povećavaju i kapaciteti objekta pa u skladu sa tim i potrebe tog objekta za priključenjem na određenu infrasturkturu.
To znači da je u ovom konkretnom slučaju nije dovoljno da investitor samo izmeni ranije izdate Lokacijske uslove već i da uradi novi Urbanistički projekat sa novim idejnim rešenjem koje će se poklapati sa trenutno izvedenim stanjem, potom da pribavi nove Lokacijske uslove sa idejnim rešenjem identičnim sa novim potvrđenim Urbanističkim projektom a potom i da pribavi novu građevinsku dozvolu, izvrši novu prijavu temelja i sve tako dalje do Upotrebne dozvole.
Da li treba evidentirati zgradu u kojoj nema posebnih delova koji su u javnoj svojini opštine, kao i zemljište na kome se nalazi zgrada i zemljište uz zgradu, a ista se nalazi na zemljištu koje, kako piše u eKatastru, jeste u javnoj svojini opštine kao zajednička svojina i u državnoj svojini RS kao zajednička svojina?
Ukoliko se radi o evidenciji nepokretnosti putem aplikacije Registar nepokretnosti u javnoj svojini mišljenja smo da treba evidentirati pomoćni objekat koji se nalazi u javnoj svojini opštine. Takođe, ukoliko se taj objekat nalazi na zemljištu u javnoj svojini opštine sa zajedničkim udelom opštine i Republike Srbije stava smo da i to zemljište treba evidentirati na isti način kao zajedničku svojinu.
Naravno stambenu zgradu koja je u privatnom vlasništu ne treba evidentirati u registru Republičke direkcije za imovinu.
Administrativno-imunitetski odbor Skupštine opštine doneo je Odluku da zamenik predsednika nije na stalnom radu i odredio mu naknadu umesto predhodno utvrđenog koeficijenta. Da li, shodno odredbi člana 39. Zakona o lokalnoj samoupravi, koja propisuje da zamenik može biti na stalnom radu... podrazumeva njegovo diskreciono pravo da izabere da mu miruje radni odnos, a on bude na stalnom radu ili o tome može da odlučuje, u ovom slučaju, skupštinski odbor?
U skladu sa članom 38. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 - dr. zakon) skupština opštine ima predsednika skupštine. Predsednik skupštine organizuje rad skupštine opštine, saziva i predsedava njenim sednicama i obavlja druge poslove utvrđene zakonom i statutom opštine. Predsednik skupštine, na predlog najmanje 1/3 odbornika, bira se iz reda odbornika, na vreme od četiri godine, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja odbornika skupštine opštine. Predsednik skupštine može biti razrešen i pre isteka vremena za koje je izabran, na isti način na koji je biran. Predsednik skupštine može biti na stalnom radu u opštini.
Dalje se u članu 39. istog zakona kaže da predsednik skupštine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost. Zamenik predsednika skupštine bira se i razrešava na isti način kao i predsednik skupštine. Ako zameniku predsednika skupštine miruju prava iz radnog odnosa usled izbora na tu funkciju, zamenik predsednika skupštine može biti na stalnom radu u opštini.
Dakle, iz navedenih odredbi Zakona o lokalnoj samoupravi zaključujemo da je isključivi izbor lica koje je izabrano na funckiju zamenika predsednika skupštine da li će koristiti pravo da u opštini u kojoj je izabran bude na stalnom radu ili ne, s tim da mu moraju mirovati prava iz radnog odnosa usled izbora na tu funkciju da bi koristio pravo da bude na stalnom radu.