Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли се запосленом који се прима у радни однос на одређено време, због поврећаног обима посла, на радно место за које је предвиђено звање саветник, може одредити коефицијент за вишег стручног сарадника, у складу са Уредбом о коефицијентима за обрачун плата запослених у државним органима, с обзиром да има више од 3 године радног стажа (запослени је већ остваривао плату у ЈЛС са коефицијентом предвиђеним за стручног старадника, а да је у међувремену стекао радни стаж у трајању више од 3 године)?
Може. У члану 68а. Закона о запосленима у АП и ЈЛС се каже да се под радним искуством у струци у смислу одредаба овог закона подразумева радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља. При томе, није од утицаја да ли је радно искуство у струци стечено у току радног односа, односно у току волонтирања или обављања послова на основу уговора о обављању привремених или повремених послова, док год испуњава услове по питању послова које је обављао по уговору и школске спреме у то време.
У питању је истицање фирме на издвојеном месту пословања. Законом о привредним друштвима (''Sl.glasnik РС''мбр.36/2011, 99/2011, 83/2014 – др закон, 5/2015, 44/2018, 95/2018 и 91/2019), чланом 87. став 5. регулисано је да "Предузетник је дужан да истакне своје пословно име у свом седишту, као и на сваком издвојеном месту пословања, осим у случају из става 4. овог члана", међутим кад се ради о пословном имену привредног друштва, чланом 22. и 23. истог Закона прописано је шта је обавезно да пословно име садржи, а не и обавеза привредног друштва да истакне своје пословно име у свом седишту, као и на сваком издвојеном месту пословања, као што је у случају код предузетника. Да ли може локална самоуправа, преко својих инспекција, да покрене поступак истицања пословног имена од стране Телекома Србије ад Београд на свом издвојеном месту пословања? Какве су надлежности комуналног инспектора у оваквом случају (ако их има, по ком закону их има)?
На основу члана 46. Закона о трговини (“Сл. гласник РС”, бр. 52/19), комунални инспектор јединице локалне самоуправе врши, као поверен посао, надзор над истицањем пословног имена и других података сагласно члану 32. тог закона.
Видно истицање пословног имена, матичног броја и адресе седишта на продајном месту јесте обавеза трговца и пружаоца услуге и, пре свега, посебан услов за обављање трговине на мало и пружање услуга потрошачима.
Продајно место чини продајни објекат или друго место ван продајног објекта на којем је предвиђено и одобрено обављање трговине, у складу са законом и другим прописима.
Продајни објекат је простор који чини јединствену физичку, функционалну и техничко-технолошку целину, трајног или привременог грађевинског карактера, опремљен на прописан начин, који је намењен за обављање трговине.
Према томе, ако привредни субјект на издвојеном месту обавља делатност која није трговина на мало, комунални инспектор није овлашћен да налаже инспекцијске мере у циљу истицања пословног имена на таквом објекту.
Да ли се на остварену накнаду за рад чланова ОИК плаћају порези и доприноси и да ли постоји нопорезиви део? Колика је висина стопе за порезе и доприносе уколико се исти плаћају и по којим законима? Да ли се на накнаду за рад чланова ОИК у погледу плаћања пореза и доприноса примењује модел опорезивања накнада остварених по уговору о делу?
Чланом 9. став 1. тачка 29) Закона о порезу на доходак грађана прописано је да се не плаћа порез на доходак грађана на примања остварена по основу „накнада за рад чланова изборних комисија, осим чланова Републичке изборне комисије, бирачких и гласачких одбора за спровођење непосредних избора и других облика непосредног изјашњавања грађана, као и накнада за рад на попису становништва - до 5.000 динара у оквиру истог изборног циклуса, односно пописа становништва“.
Износ од 5.000 динара се, на основу члана 12а став 1. истог закона, сваке године усклађује са годишњим индексом потрошачких цена у календарској години која претходи години у којој се усклађивање врши, према подацима републичког органа надлежног за послове статистике.
Чланом 12а став 3. наведеног закона је прописано да усклађене динарске износе у које спада и износ из члана 9. став 1. тачка 29) објављује Влада.
Тако је Влада у „Службеном гласнику Републике Србије“ број 5/20 објавила да је од 1. фебруара 2020. године у примени усклађени динарски неопорезиви износ из члана 9. став 1. тачка 29) Закона о порезу на доходак грађана, од 5.353 динара, који се примењује до 31. јануара 2021. године.
На основу наведеног, накнаде за рад у локалним изборним комисијама у износу преко 5.353 динара представљају друге-остале приходе у складу са чланом 85. став 1. тачка 12) Закона о порезу на доходак грађана.
Чланом 85. став 13. Закона о порезу на доходак грађана прописано је да опорезиви приход који физичко лице оствари по основу примања из члана 9. овог закона изнад прописаних неопорезивих износа, чини разлика између оствареног примања и неопорезивог износа, увећана за припадајуће обавезе које се плаћају на терет примаоца прихода.
Чланом 86. став 1. Закона о порезу на доходак грађана прописано је да стопа пореза на остале приходе износи 20%.
Чланом 99. став 1. тачка 9) прописано је да се по одбитку од сваког појединачно оствареног прихода утврђују и плаћа порез на остале приходе, ако је исплатилац прихода правно лице, предузетник или предузетник паушалац.
Чланом 101. Закона о порезу на доходак грађана прописано је да порез по одбитку из члана 99. овог закона, за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход, исплатилац обрачунава, обуставља и уплаћује на прописани јединствени уплатни рачун у моменту исплате прихода, у складу са прописима који важе на дан исплате прихода, осим ако овим законом није друкчије прописано.
Што се тиче доприноса, стање је следеће:
Чланом 6. тачка 17. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање (у даљем тексту: Закон о доприносима) прописано је да је лице које остварује уговорену накнаду - физичко лице које обавља послове по основу уговора о делу, ауторског уговора, уговора о допунском раду и другог уговора или по неком другом основу, а за извршен рад остварује уговорену накнаду, односно накнаду за рад (у даљем тексту: уговорена накнада).
Чланом 6. тачка 18. Закона о доприносима прописано је да уговорена накнада јесте накнада за рад у којој су садржани порез и доприноси који се плаћају на терет лица која остварују ту накнаду.
У складу са чланом 7. став 1. тачка 9) Закона о доприносима, лица која остварују уговорену накнаду су обвезници доприноса за пензијско и инвалидско осигурање као осигураници, у складу са законом који уређује систем обавезног пензијског и инвалидског осигурања.
Чланови локалне изборне комисије који нису осигурани по другом основу, обвезници су и доприноса за здравствено осигурање, у складу са чланом 8. став 1. тачка 16. Закона о доприносима.
Чланом 44. став 1. тач. 1) и 2) Закона о доприносима прописане су стопе по којима се обрачунавају и плаћају доприноси:
1) за обавезно пензијско и инвалидско осигурање - 25,5%;
2) за обавезно здравствено осигурање - 10,3%;
Чланом 28. Закона о доприносима прописано је да основица доприноса за лица која остварују уговорену накнаду јесте опорезиви приход од уговорене накнаде у складу са законом који уређује порез на доходак грађана.
У складу са чланом 57. Закона о доприносима, доприносе за лица која остварују уговорену накнаду исплатилац је дужан да обрачуна, обустави и уплати приликом исплате уговорене накнаде.
Посебним колективним уговором за запослене у ЈЛС (“Сл. гласник РС”, бр. 38/19) предвиђено је да запослении има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену промени назив, облик организовања или је престао да постоји. У смислу наведеног, како поступити код обрачуна минулог рада запосленом који је радио у Општинском комитету Савеза комуниста и у Заједничкој стручној служби самоуправних интересних јединица за здравство, за пензијско и инвалидско осигурање и социјалну заштиту?
Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе (“Сл. гласник РС”, број 38/19) је прописано:
“Запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји.
Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене.
Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.
Право на минули рад у складу са овим чланом, остварују запослени почев од 22. марта 2019. године”.
С обзиром да се у конкретном случају не ради о државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, те да није реч о послодавцу од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене, већ о фонду и политичкој организацији, тиме се не остварују услови из цитраног члана 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе.
Да ли је потребно извршити оцењивање за општинског правобраниоца и донети решење којим се одређује оцена и ко доноси решење?
Чланом 3. став 2. Закона о запосленима у АП и ЈЛС одређен је појам функционера. Функционер је изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису.
С обзиром да Закон о правобранилаштву каже да је државни правобранилац постављено лице, а да ће се образовање и уређење правобранилаштва аутономне покрајине и правобранилаштва јединице локалне самоуправе уредити у складу са основама за уређење и организацију правобранилаштва прописаних овим законом, закључујемо да је и општински правобранилац постављено лице.
Чланом 132а Закона о запосленима у АП и ЈЛС одређен је циљ и предмет оцењивања и за чије оцењивања се каже да је то откривање и отклањање недостатака у раду службеника, подстицање на боље резултате рада и стварање услова за правилно одлучивање о напредовању и стручном усавршавању.
Из ових одредби може се закључити да се оцењивање спроводи само за службенике у ЈЛС.
Да ли ученик са сметњама у развоју који похађа средњу школу има право на бесплатне путне трошкове од куће до школе? Да ли је неопходан излазак на ИРК и ко би плаћао трошкове путовања?
Члан 189. став 1. тачка 5. Закона о основама система образовања и васпитања (“Сл. гласник РС”, бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19 и 6/2020) прописано је да се у буџету ЈЛС обезбеђују средства између осталог и “за превоз, смештај и исхрану деце и ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом и њихових пратилаца, без обзира на удаљеност места становања од школе.”
Наведена одредба Закона односи се на све ученике са сметњама у развоју, дакле и на ученике средњих школа са сметњама у развоју, а из истог буџета финансирају се и њихови пратиоци.
Члан 4. Правилника о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету, ученику и одраслом (“Сл. гласник РС”, бр. 80/18) уређује да приликом процене потреба за додатном подршком надлежна Комисија може препоручити три врсте мера додатне подршке: мере додатне подршке које се у складу са прописима реализују на основу мишљења Комисије, препоручене мере додатне подршке на основу процене Комисије и остале мере додатне подршке из система образовања, здравствене и социјалне заштите о којима Комисија информише родитеља, односно другог законског заступника и одраслог и упућује их на надлежне институције.
Другој групи мера припада и обезбеђивање превоза детета, ученика и одраслог који не може да користи средства јавног превоза, а по потреби и његовог пратиоца, за похађање образовања или коришћење других услуга социјалне и здравствене заштите, без обзира на удаљеност од места становања.
У складу са Законом о спорту, градске општине финансирају годишње и посебне програме спортских организација у области спорта. Приликом расписивања јавног позива за достављање предлога посебних програма спортских организација, да ли један од услова мора да буде да спортска организација има седиште на територији градске општине или своје предлоге програма могу да доставе и организације које имају седиште на територији града Београда? Да ли је у супротности са законом, ако је Правилником дефинисано да за посебне програме могу да конкуришу и спортске организације са територије Града Београда?
Закон о спорту у делу „Потребе и интереси грађана у области спорта у јединицама локалне самоуправе“ у чл. 137. и 138. ближе дефинише појединости, начине подношења програма (чл. 138. став 5.). Дакле, спортске организације са седиштем на територији ЈЛС своје годишње и посебне програме подносе преко надлежног територијалног спортског савеза исте ЈЛС. Логично је да ЈЛС из свог буџета намењеног за ове потребе финансира спортске организације чије је седиште управо у тој ЈЛС. Ово је у складу и са чл. 137. став 3. Закона:
„Носилац програма којим се обезбеђује остваривање потреба и интереса грађана из става 1. овог члана не може за финансирање истих активности да подноси програме и за средства од другог нивоа власти у Републици Србији.“
У чл. 138. став 8. се наводи: „Одобравање годишњих и посебних програма из става 4. овог члана у гранама и областима из члана 120. став 2. тачка 2) овог закона врши се у складу са овим законом, Стратегијом, националним категоризацијама и Програмом развоја спорта у ЈЛС….“.
Дакле, сходно горе наведеном, мишљења смо да право подношења пријаве имају лица – организације у области спорта, која имају регистровано седиште на територији општине/града/градске општине.
Сходно члану 56. Закона о запосленима у АП и ЈЛС ("Сл. гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018 и 113/2017 - др. закон), код постављања вршиоца дужности, да ли се исти члан односи само на службенике у аутономним покрајинама сходно ставу 1. наведеног члана или и на службенике свих локалних управа у свим градовима? Колико месеци може најдуже да траје постављење вршиоца дужности у свим градским управама у Србији уместо службеника на положају, да ли се примењује ова одредба Закона и након колико месеци се мора расписати јавни конкурс за службеника на положају (нпр. за заменика начелника неке управе, тј. колико месеци најдуже у локалној самоуправи може трајати статус вршиоца дужности заменика начелника или помоћника начелника управе)?
Постављење вршиоца дужности начелника управе уређено је чланом 56. Закона који каже да уколико није постављен начелник управе, као ни његов заменик, до постављења начелника управе, као и када начелник управе није у могућности да обавља дужност дуже од 30 дана, Веће може поставити вршиоца дужности - службеника који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обављати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса. Уколико службеник на положају није постављен, јавни конкурс за попуњавање положаја се оглашава у року од 15 дана од постављења вршиоца дужности. У случају да се јавни конкурс не оконча постављењем на положај, статус вршиоца дужности може се продужити најдуже још три месеца. По истеку ових рокова постављени службеник се распоређује на радно место на коме је био распоређен до постављења.
Из одредби закона може се закључити да није остављена могућност да се рок од 3 + 3 месеца за постављење вршиоца дужности може продужити након истека тог периода, како са лицем које је било постављено за вршиоца дужности, тако и са другим лицем.
С обзиром на то, да се према члану 70. став 1. тачку 2) Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године, да ли се овим прописом забрањује да лице, које је засновало радни однос на овај начин, буде поново ангажовано због привремено повећаног обима посла на истом или другом радном месту у јединици локалне самоуправе у току календарске године? Или се овај пропис односи само на трајање таквог радног односа, односно да је максимално трајање које може да се унесе у решењу 6 месеци, али да по истеку истог, исто лице може поново да заснује радни однос на овај начин?
Члан 70. став 1. тачка 2) Закона о запосленима у АП и ЈЛС каже да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) због привремено повећаног обима посла, који постојећи број запослених не може да изврши, најдуже на шест месеци у току једне календарске године.
Из ових одредби и осталих одредби закона закључујемо да не постоји ограничење да се исто лице прими у радни однос на одређено време у истој календарској години на друго радно место, наравно, уколико на том радном месту постоји повећан обим посла који постојећи број запослених не може да изврши.
Општина намерава да установи право службености на једној парцели грађевинског земљишта у јавној својини Општине, као послужном добру у корист повласног добра у приватној својини. Да ли је потребно да општина прибавља потврду Агенције за реституцију да у односу на послужну некретнину није поднет захтев за враћање одузете имовине односно обештећење имајући у виду члан 21. став 3. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу? Наиме, постојећа послужна парцела је настала препарцелацијом 3 парцеле. За једну од 3 наведене парцеле општина је прибавила пре препарцелације потврду Агенције за реституцију. Службеност ће бити установљена само на делу постојеће парцеле који је раније припадао парцели за коју је прибављена потврда Агенције за реституцију.
У члану 21. став 3. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу стоји да постојеће стварне службености конституисане у корист или на терет непокретности не престају. Тумачењем ове одредбе долазимо до закључка да конституисано право службености у корист некога остаје, односно траје чак и ако нека непокретност у поступку реституције буде враћена наследницима бившег власника.
Одредбом члана 62. став 1. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу прописано је да: „Од ступања на снагу овог закона имовина која је одузета бившим власницима, а за коју је поднета пријава у складу са Законом о пријављивању и евидентирању одузете имовине („Службени гласник РС“, број 45/05), а по одредбама овог закона може бити враћена, не може бити предмет отуђења, хипотеке или залоге, до правноснажног окончања поступка по захтеву за враћање.“
У ставу 2. истог члана Закона о враћању одузете имовине и обештећењу стоји да: „Забрана отуђења и оптерећења имовине из става 1. овог члана у погледу имовине за коју нису поднети захтеви за враћање престаје по истеку рока за подношење захтева.“
У погледу могућности оптерећења парцела правом службености, односно теретом послужног добра уколико је предмет захтева за враћање, релевантан је члан 62. Закона који регулише забрану отуђења и оптерећења подржављене имовине. Законодавац је у првом ставу поменутог члана јасно побројао правне институте отуђења и оптерећења имовине („не може бити предмет отуђивања, хипотеке или залоге“).
Дакле у наведеном случају, како је законодавац определио случајеве који потпадају под забрану из наведеног члана, међу којима није јасно наведен стварно правни институт права службености, то смо става да се на терет (или корист) непокретности која је предмет реституције може засновати право службености, односно уколико би се установило наведено право службености исти акт не би био ништав у смислу члана 62. став 4. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу.
Чињеница да је поменута парцела настала препарцелацијом и да се службеност тражи управо на делу сада јединствене парцеле за који део је раније добијено обавештење од стране Агенције за реституцију да иста није предмет враћања је свакако олакшавајућа околност за доношење одлуке надлежног органа у корист лица-подносиоца захтева за утврђивање права службености пролаза.
Да ли одређено лице може бити члан бирачког одбора ако је у крвном сродству са кандидатом за одборнике?
Сродство са кандидатом за одборника није препрека за чланство у органима за спровођење избора.
Наиме, чланом 30. став 2. Закона о избору народних посланика, који се на основу члана 58. Закона о локалним изборима сходно примењује и на избор одборника, прописано је да чланови и заменици чланова органа за спровођење избора не могу бити лица која су међусобно сродници по правој линији без обзира на степен сродства, у побочној закључно са трећим степеном сродства, а у тазбинском сродству закључно са другим степеном сродства, као ни брачни другови и лица која су у међусобном односу усвојиоца и усвојеника, односно стараоца и штићеника.
Чланом 3. став 4. Упутства за спровођење избора за народне посланике Народне скупштине, расписаних за 21. јун 2020. године („Службени гласник РС“, број 70/20), које, на основу члана 15. став 2. Закона о локалним изборима, сходно примењују и локалне изборне комисије, прописано је да за члана органа и радних тела за спровођење избора може да буде предложено лице које има изборно право, а није кандидат за народног посланика, заступник подносиоца изборне листе кандидата за народне посланике Народне скупштине или овлашћено лице за подношење изборне листе. Ставом 5. истог члана прописано је да, ако се истовремено са изборима за народне посланике Народне скупштине спроводе и избори за одборнике скупштина општина/градова и градских општина, односно избори за посланике скупштине аутономне покрајине, ограничење из става 4. овог члана односи се и на учеснике наведених избора.
Из свега наведеног проистиче констатација са почетка овог одговора, да сродство са кандидатом за одборника, било крвно, било тазбинско, није препрека за чланство у бирачком одбору.
Да ли хотели у оквиру своје претежне делатности - хотелски смештај, могу да се баве и пословима комисионе продаје традиционалних рукотворина или морају да имају регистровану још неку шифру делатности?
Закон о угоститељству („Сл. гласник РС“ број 17/19) је као lex специалис прописао обавеза угоститеља да у месту пословања региструје обављање угоститељске делатности.
Наиме, уколико привредно друштво обавља угоститељску делатност у седишту, али не као претежну делатност, дужно је да за ту делатност региструје огранак на истој адреси. Такође, уколико привредно друштво обавља угоститељску делатност ван седишта, дужно је да за ту делатност у сваком простору, односно месту пословања региструје огранак.
Обавеза регистровања огранка за обављање трговинске делатности не постоји по Закону о трговини, те према томе није потребно регистровати огранак за комисиону продају традиционалних рукотворина у хотелу.