Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Одредбама члана 70. став 1. тачка 1) Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе прописано је да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) ради замене одсутног запосленог до његовог повратка. Када се ради о запосленом који је засновао радни однос на одређено време до повратка привремено одсутно запослене (због коришћења породиљског одсуства и одсуства ради неге детета, а након тога коришћења годишњег одмора и боловања), да ли запослени има право да настави да ради све до повратка запослене са годишњег одмора или одсуствовања са рада по другом основу?
Чланом 70. став 1 тачка 1) Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвидјено је да се радни однос може засновати и за време чије трајање је унапред одређено (радни однос на одређено време) ради замене одсутног запосленог до његовог повратка.
С обзиром да није прецизирано, мишљења смо да радни однос ради замене одсутног запосленог може трајати до завршетка последњег уврђеног и одобреног одсуства тог запосленог.
Да ли постоји могућност давања у закуп просторија основне школе? Имовина је државна, корисник Министарство просвете, односно основна школа, али су просторије у сеоском насељу где нема ученика. Ако дође до евентуалног угвора са заинтересованим закупцем, да ли се може уговорити евентуално одржавање објекта и његова санација, а без за одређени период и без уплате финансијских средстава?
Према члану 20. став 3. Закона о јавној својини Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе могу непосредно, преко надлежног органа, давати у закуп, односно на коришћење непокретности из става 2. овог члана (тзв. комерцијалне непокретности - пословни простор, станови, гараже, гаражна места и др.) или за ове намене основати јавно предузеће или друштво капитала.
Питање права коришћења непокретности у јавној својини регулисано је чланом 22. Закона о јавној својини.
Наиме, ставом 1. поменутог члана Закона прописано је да: "Носиоци права коришћења из члана 18. овог закона (између осталих мисли се и на установе: школе) имају право да ствар држе и да је користе у складу са природом и наменом тих ствари, да је дају на коришћење другом носиоцу права коришћења или у закуп и да њоме управљају у складу са овим и другим законом.
Ставом 2. истог члана Закона прописано је да се давање на коришћење или у закуп ствари у својини Републике Србије из става 1. овог члана, осим ствари које користи Народна банка Србије, врши по претходно прибављеној сагласности Дирекције.
С тим у вези, обзиром да је предметна непокретност у јавној својини РС, а да школа има право коришћења, за давање у закуп те непокретности потребно је обратити се Републичкој дирекцији за имовину РС, односно да од Дирекције затражити сагласност да се објекат изда у закуп. За промену намене објекта такође је неопходна сагласност Дирекције.
С тим у вези, остаје могућност да се на Скупштина општине донесе Одлука да се школски објекат прибави у својину општине, и да се након тога пред Дирекцијом за имовину започне поступак преноса према члану 26. став 1. тачка 3. Закона о јавној својини (пренос са једног на другог имаоца права јавне својине, без накнаде).
Након преноса у својину општине добија се могућност да општина самостално одлучује о давању на коришћење/у закуп предметног објекта.
Уколико је оставилац преминуо нпр. у јуну 2012. године, а оставинска расправа завршена у јуну 2020. године, шта се ради са до тада важећим решењима за порез на имовину за 2012. годину? Да ли се укида у јуну 2012. године, и да ли и ко се задужује за период јул 2012-2020. године?
Потребно је проверити низ претходних питања и утврдити фактичко стање у погледу ималаца права над односном имовином.
У складу са чланом 19 ст. 1, 2. ZPPPA испуњење пореске обавезе састоји се у плаћању, о доспелости, дугованог износа пореза, а пореску обавезу испуњава порески обвезник непосредно или је испуњава друго лице када је овим законом или другим пореским законом прописано да је одговорно за испуњење пореске обавезе пореског обвезника, као и друго лице које према пореском закону није одговорно за испуњење пореске обавезе.
У складу са чланом 4. Закона о порезу на имовину, обвезник пореза на имовину је правно и физичко лице (које води, односно које не води пословне књиге), које је на непокретности на територији Републике Србије ималац права, корисник или држалац, из члана 2. став 1. овог закона на које се порез на имовину плаћа у складу са чл. 2. и 2а овог закона.
Са друге стране, за утврђивање обвезника пореза на имовину за период од 2012. до 2020. године, релевантно је ко је имао имовинска права, да ли је то наследник који је живео (ако је живео) у непокретности, да ли је плаћао рачуне, или је био само корисник од 2012. године, или ништа од наведеног. Наиме, на основу Закона о порезу на имовину, обвезник пореза је и лице које само плаћало нпр. рачун за струју непокретности, чак имао и кључ од стана, за период од када је власник преминуо па до окончања оставинске расправе.
Одредбом члана 10. став 1. Закона о порезу на имовину прописано је да обавеза по основу пореза на имовину настаје најранијим од следећих дана: даном стицања права на које се порез на имовину плаћа у складу са чланом 2. став 1. и чланом 2а овог закона, даном успостављања државине кад се порез плаћа на државину, даном почетка коришћења, даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења имовине на други начин. Према томе, за сврху опорезивања порезом на имовину, даном стицања права сматра се и: када се право стиче на непокретности као будућој ствари, дан примопредаје, односно дан ступања у посед те непокретности; кад је основ стицања појединачни акт надлежног органа управе или другог органа или лица са јавним овлашћењем, односно одлука суда (укључујући одлуку којом се утврђује да је право стечено одржајем) - дан правоснажности тог акта, односно те одлуке, осим у случају из тачке 3) овог става; ) кад је основ стицања правоснажни акт којим су оглашени наследници заоставштине - дан смрти оставиоца; код стицања права по самом закону на дан одређен законом - дан одређен законом по основу кога се право стиче.
Значи да, пореска обавеза није престајала због вођења судског спора/оставинске расправе и због што није уписано наслеђено право у катастар а лице је накнадно стекло право својине правоснажним решењем о наслеђивању. Даном правоснажности решења о наслеђивању, лица која су наследила предметну непокретност постала су обвезници пореза на имовину за наслеђену непокретност.
Ако надлежни орган за период до подношења нове пореске пријаве није утврђивао порез (јер није имао сазнања о настанку пореске обавезе том лицу – наследнику за ту имовину – у примеру оставинска расправа која је трајала у периоду од 2012 до 2020 године), овлашћен је и дужан да том лицу за ту имовину пореску обавезу утврди за период од настанка пореске обавезе за који право на утврђивање пореза није застарело. Дуг по основу пореза на имовину пореског обвезника – чијег наслеђа се прихватио његов наследник, нема законску основу да се отпише у делу до висине вредности наслеђене имовине, осим ако је наступила застарелост права на наплату утврђеног пореза.
Нову пореску пријаву наследник подноси за део периода када је постао порески обвезник решењем о наслеђивању, водећи рачуна о застарелости (релативна застарелост 5 година). Значи 01.01.2015. године, те стога напомињемо да се у поступку контроле мора утврдити застарелост.
Наиме, сагласно одредби члана 23. став 1. тачка 2) ZPPPA, пореска обавеза престаје застарелошћу. У сваком конкретном случају, надлежни порески орган, а у овом примеру ваша локална самоуправа, утврђује да ли је било прекида или застоја застарелости и да ли је, сагласно томе, пореска обавеза застарела, поштујући и одредбе члана 114. ZPPPA у којем се каже да застарелост права на утврђивање пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је требало утврдити порез, односно споредно пореско давање и у којој је обавеза пореског дужника доспела на плаћање.
Поред наведеног, потребно је размотрити и коришћење законске регулативе у вези са могућим олакшицама, размотрити одложено плаћање, као и отпис камате.
У случају приписа дуга са оставиоца на наследника, имајући у виду одредбе закона да наследник одговара за дуг оставиоца до вредности наслеђене имовине, колики износ дуга сме да се припише решењем о припису дуга, ако се тврди нпр. да је вредност дуга већа од вредности наслеђене имовине?
Потребно је да ЛПА сравни евиденцију којом располаже у погледу предметне имовине на коју се односи порески дуг (пореска пријава, решење о утврђивању обавезе, стање на рачуну) са Решењем о заоставштини и закључи да ли је износ дуга заиста већи од вредности наслеђене имовине (и на тај начин провери тврдњу наследника која је наведена).
Члан 22. став 1. и 2. ZPPPA регулише да пореску обавезу преминулог лица испуњавају наследници, у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наследства. Такође, одговорност наследника за дугове оставиочеве/преминулог лица према члану 222. Закона о наслеђивању је у томе да наследник одговара за оставиочеве дугове до висине вредности наслеђене имовине.
Сва права оставиоца - физичког лица – обвезника пореза на имовину, прелазе на његове наследнике, а дугове тог лица до висине вредности наслеђене имовине, укључујући и неизмирену обавезу по основу пореза на имовину (и споредна пореска давања по том основу), испуњавају његови наследници (било да је реч о законским или о тестаменталним наследницима), у оквиру вредности наслеђене имовине и у сразмери са уделом појединог наследника, у моменту прихватања наслеђа и то главни дуг и припадајућу камату на тај главни дуг.
Обим одговорности сваког појединог наследника за обавезе по основу пореза на имовину оставиоца утврђује се према вредности коју је заоставштина имала у моменту прихватања наслеђа. Наследник може испунити пореску обавезу пореског обвезника – оставиоца и у износу већем од вредности његовог наследног дела.
Да ли запослени у ЈЛС који је претходно радио 18 година у основној школи, а 20 година стажа стекао у октобру 2018. године има право на исплату јубиларне награде у складу са чланом 46 (а) Посебног колективног уговора из маја 2018. године?
Изменама Анекса Посебног колективног уговора за државне органе из маја 2018. године мења се члан 46(а) тако да гласи:
Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 25% при сваком наредном остваривању тог права, тако да се исплаћује:
- за 10 година рада у радном односу - у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса;
- за 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог члана увећане за 25%;
- за 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог члана увећане за 25%;
- за 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог члана увећане за 25%;
- за 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог члана увећане за 25%.
Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.
У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца који је престао да постоји, као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.
Јубиларна награда се исплаћује по правилу на дан аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе за запослене који су то право стекли до тог дана, осим ако колективним уговором код послодавца није другачије одређено.
Право из става 1. тачка 4) овог члана остварују сви запослени који почев од 1. јануара 2018. године навршавају 35 година рада у радном односу у складу са овим чланом.
С обзиром да школа није државни орган, нити орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, радни стаж остварен у школи не урачунава се у стаж за јубиларну награду у ЈЛС.
Да ли је могуће премештање запосленог док је на породиљском, без пристанка запосленог, са места шефа ЛПА на место шефа буџета (запослени испуњава све услове, али нема довољно искуства и знања у области буџета)?
Чланом 115. Закона о запосленима у АП и ЈЛС предвиђено је да службеник може бити привремено премештен на друго одговарајуће радно место због замене одсутног службеника или повећаног обима посла, при чему задржава сва права на свом радном месту. Жалба не одлаже извршење решења. Привремени премештај траје најдуже једну годину, после чега службеник има право да се врати на радно место на коме је радио пре премештаја. Пре премештаја или преузимања службеника, може се спровести претходна провера стручне оспособљености, знања и вештина.
Члан 113. истог закона уређује појам одговарајућег радног места и каже да је одговарајуће радно место оно радно место чији се послови раде у истом звању као послови радног места са кога се службеник премешта и за које службеник испуњава све услове.
Ако су испуњени ови законски услови, то јест, ако службеник испуњава све услове привремено упражњеног радног места, он може бити привремено премештен у складу са чланом 115. закона.
С обзиром да је један од услова за обављање неког радног места и радно искуство у струци, на овом месту се може споменути и члан 68а закона који говори о појму радног искуства у струци. Наиме, под радним искуством у струци у смислу одредаба овог закона подразумева се радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља.
Напослетку, на решење о привременом распоређивању може се уложити жалба, иако она не одлаже извршење решења.
Ко штампа обавештења бирачима о месту и времену одржавања локалних избора када се спроводе координирани избори? Ко обезбеђује УВ лампе и спрејеве за потребе локалних избора када се спроводе координирани избори?
Чланом 64. став 1. Упутства за спровођење избора за народне посланике Народне скупштине, расписаних за 21. јун 2020. године („Службени гласник РС“, број 70/20 – пречишћен текст) прописано је да обавештења бирачима у Републици Србији о дану и времену одржавања избора, са бројем и адресом бирачког места на коме бирач гласа и бројем под којим је уписан у извод из бирачког списка, доставља општинска/градска управа.
Ставом 2. истог члана прописано је да се, ако се истовремено са изборима за народне посланике Народне скупштине спроводе и избори за одборнике скупштина општина/градова и градских општина, односно избори за посланике скупштине аутономне покрајине, бирачима доставља обавештење о дану и времену одржавања избора за сваке изборе посебно.
Чланом 13. Одлуке о координираном спровођењу свих избора расписаних за 21. јун 2020. године („Службени гласник РС“, бр. 21/20 и 73/20) прописано је да су општинске/градске управе и управе градских општина града Београда дужне да воде рачуна о томе да се сваком бирачу достављају посебна обавештења о дану и времену гласања на изборима за сваке изборе на којима бирач има право да гласа.
У складу са наведеним, сва обавештења бирачима треба да одштампа општинска/градска управа и достави их бирачима, водећи рачуна да се за сваке изборе на којима бирач гласа доставља посебно обавештење. Ово је битно стога што је врло вероватно да се велики број бирача неће налазити под истим редним бројем у изводу за гласање на парламентарним и у изводу за гласање на локалним изборима (нпр. услед пријављених бирача за гласање према месту боравишта).
Што се тиче спрејова и УВ лампи, није потребно обезбедити посебне спрејове и лампе за локалне изборе, јер ће се на бирачким местима где се гласа за више избора користити иста лампа и спреј, коју сваком бирачком одбору обезбеђује Републичка изборна комисија, преко општинских/градских управа. Значи, на сваком бирачком месту треба да буде само једна УВ лампа и један спреј (плус још једна УВ лампа и спреј који се користе за гласање ван бирачког места) без обзира на то да ли се на конкретном бирачком месту гласа само на парламентарним или и на локалним изборима, па и покрајинским изборима. Уколико општинске/градске управе нису већ ове материјале преузеле од Републичке изборне комисије, они ће им бити достављени заједно са изборним материјалом.
У Приручнику за спровођење избора (друго измењено и допуњено издање), у делу који се односи на оснивање групе грађана пише да Споразум о оснивању групе грађана мора да садржи одређене елементе, између осталог и назив изборне листе коју подноси група грађана. Да ли назив изборне листе коју подноси група грађана мора обавезно да стоји у Споразуму о оснивању и којим актима је та садржина регулисана? Да ли у Споразуму о оснивању групе грађана мора обавезно да стоји и име носиоца листе? Уколико је све напред наведено обавезна садржина Споразума, а изостављено је у Споразуму о оснивању групе грађана и тако образована група грађана поднесе изборну листу, да ли је могуће закључком наложити да исправи тај недостатак тако што ће се оверити анекс споразума код јавног бележника у ком ће се додати назив изборне листе и име носиоца листе?
Чланом 32. став 2. Упутства за спровођење избора за народне посланике Народне скупштине, расписаних за 21. јун 2020. године ("Службени гласник РС", број 70/20 - пречишћен текст), које су локалне изборне комисије обавезне да сходно примењују на основу члана 15. став 2. Закона о локалним изборима, прописано је да споразум о образовању групе грађана ОБАВЕЗНО садржи:
- назив групе грађана, ако је одређен;
- навод да се група грађана образује ради подношења изборне листе ради учешћа на изборима за народне посланике Народне скупштине;
- назив изборне листе групе грађана;
- податке о лицу које је овлашћено за подношење изборне листе (име и презиме, ЈМБГ и пребивалиште и адреса стана, наведени према подацима из личне карте);
- податке о лицима која су образовала групу грађана (име и презиме, ЈМБГ и пребивалиште и адреса стана, наведени према подацима из личне карте).
Чланом 32. став 5. истог упутства прописано је да споразум о образовању групе грађана мора да буде оверен пре почетка прикупљања потписа бирача за подршку изборној листи. То би значило да изјаве бирача не могу да се прикупљају пре него што су се лица која образују групу грађана споразумела, између осталог, и о томе како ће се звати изборна листа коју желе да кандидују на изборима.
У складу са наведеним, изборна комисија закључком треба да наложи отклањање наведеног недостатка поднете изборне листе, тако што ће њеном подносиоцу, групи грађана, наложити да достави оверен анекс споразума о образовању групе грађана у којем ће бити наведен назив изборне листе групе грађана. Уз тај анекс, морају се доставити и нове изјаве бирача да подржавају предметну изборну листу, при чему назив изборне листе у изјава бирача мора да буде идентичан називу из споразума о образовању групе грађана. Изјаве прикупљене пре овере анекса не могу да буду прихваћене, без обзира на то што би садржавале назив изборне листе идентичан називу из анекса, с обзиром на то да се са прикупљањем потписа није могло ни почети јер споразум о образовању групе грађана није садржавао један од најбитнијих елемената – назив изборне листе.
Што се тиче имена носиоца изборне листе, он је саставни део назива изборне листе и, као такав, наравно да мора да буде наведен у називу изборне листе који је дефинисан споразумом о образовању групе грађана.
Чланом 22. став 3. Закона о локалним изборима прописано је да „уз назив изборне листе групе грађана подносилац одређује ближу ознаку те листе, а у назив се може укључити име и презиме лица које група грађана одреди као носиоца изборне листе.
Члан 41. ст. 1. и 2. Упутства за спровођење избора за народне посланике Народне скупштине, расписаних за 21. јун 2020. године гласи:
- ако изборну листу подноси група грађана, назив изборне листе садржи назив утврђен споразумом о образовању те групе грађана;
- назив изборне листе групе грађана може да садржи и име и презиме једног лица (носилац изборне листе), уз његову писмену сагласност која се даје на Обрасцу НПРС-3/20. У овом случају, име и презиме носиоца изборне листе саставни је део назива изборне листе који се утврђује споразумом о образовању групе грађана.
Наведене одредбе треба разумети тако да споразум о образовању групе грађана не мора да садржи посебну одредбу којом би се одредило да је носилац изборне листе тај и тај, већ је довољно утврдити назив изборне листе у којем ће бити садржано име и презиме неког лица, које самим тим постаје носилац изборне листе.
Нпр. довољно је да у споразуму о образовању групе грађана стоји одредба:
„Оснивачи Групе грађана те и те сагласни су да за изборе за одборнике Скупштине општине Куршумлија поднесу изборну под називом: „Куршумлија је најбоља – Петар Петровић“. Из наведеног назива проистиче да је Петар Петровић њен носилац и да се, стога, уз ову изборну листу мора приложити и писмена сагласност Петра Петровића да буде носилац ове изборне листе.
У ситуацијама када је оцењивач начелник ОУ, као непосредно надређени и руководилац органа, да ли постоји контролор и ко решава евентуална неслагања?
Тумачећи одредбе члана 36. Уредбе о оцењивању службеника, наше становиште је да руководилац органа, службе или организације је и оцењивач за себи непосредно подређене и то на начин који је нешто другачији од тога како се остали оцењују. Наиме, руководилац органа, службе или организације углавном оцењује руководиоце унутрашњих организационих јединица који су му непосредно подређени, као и самосталне извршиоце који су му директно подређени; може се десити и да буде оцењивач за службенике који из неког разлога немају непосредно надређеног (најчешће зато што то радно место није тренутно попујено) и у хијерархији је руковидилац органа, службе или организације први којим има увид у рад тих запослених. У случајевима када је овај руководилац оцењивач, не попуњава се стандардни извештај о оцењивању, већ је он дужан да обави разговор са оцењиваним резултатима рада и да након тога донесе решење о оцени. Наравно, садржина овог разговора и остало од значаја за оцењивање овог службеника наћи ће се у образложењу тог решења.
У тим случајевима нема контролора.
Сходно изменама Закона о локалним изборима и Закона о избору народних посланика и општинске управе могу да оверавају потписе бирача који подржавају изборне листе. Да ли оверавање потписа сме да се врши и након истека радног времена Општинске управе, као и суботом и недељом? Да ли овере смеју да се врше ван просторија Општинске управе и ако сме да ли те просторије могу да буду канцеларије седишта политичких странака или нпр. приватне куће?
Са аспекта примене изборних прописа, а узимајући у обзир и недавне измене Закона о избору народних посланика и Закона о локалним изборима, нема препрека да се оверавање потписа организује и врши и након истека радног времена, укључујући ту и дане викенда.
У том смислу треба узети у обзир и сврху увођења могућности да општинске/градске, паралелно са јавним бележницима, оверавају потписе бирача на изјавама о подржавању изборних листа. Наиме, повећање броја овлашћених оверитеља треба да доведе да се спречи да се велики број људи окупља на местима за оверу, чиме се спречава ширење заразне болести COVID-19. У истом циљу имало би сврхе и било би сасвим оправдано проширење расположивог времена за овераване потписа, управо како је и наведено, на време после радног времена и викендом.
Изборни прописи, такође, не спречавају вршење овера ван просторија Општинске управе, укључујући ту и страначке просторије и приватне куће. Наравно, подразумева се примена свих превентивних мера за спречавање ширења заразе вирусом COVID-19. Овакав став је у складу и са дописом који је Министарство државне управе и локалне самоуправе 10. маја упутило начелницима управа и локалним изборним комисијама са обавештењем и инструкцијом у вези са оверавањем потписа бирача који подржавају изборне листе како за парламентарне тако и за локалне изборе. У том допису се наводи да обављање послова овере потписа налаже обавезу управама да примењују правила понашања која се односе на потребу физичког дистанцирања између људи, као и других превентивних мера која имају за циљ заштиту становништва од заразне болести COVID-19. Осим тога, допис садржи и инструкцију да се овера потписа врши искључиво на територији општине/града/градске општине то само оним бирачима који имају пријављено пребивалиште на територији општине/града/градске општине, из чега се може извући закључак да овера није ограничена само на просторије локалне управе.
Да ли након проглашења изборне листе у смислу чл. 24. Закона о локалним изборима подносилац изборне листе може тражити од изборне комисије ЈЛС/градске општине да измени пребивалиште кандидата за одборника са проглашене изборне листе?
Захтев за измену пребивалишта, како је формулисан у питању, вероватно подразумева промену податка о месту и/или адреси становања кандидата за одборника у оквиру ЈЛС/градске општине.
У том случају, нема правних сметњи да се тај захтев прихвати као обавештење о промени личног податка, који ни на који начин не утиче на правну ваљаност изборне листе и правни положај самог кандидата за одборника. По питању обавезе изборне комисије да по овом захтеву донесе некакав правни акт, прихватљиво би било доношење решења о промени личног податка кандидата тог и тог, наравно само под условом да је место пребивалишта остало у оквиру одређене ЈЛС/градске општине. У супротном, поставило би се питање да ли тај кандидат испуњава законски услов пребивалишта за кандидовање на изборима.
Треба имати у виду да члан 20. став 6. Закона о локалним изборима дефинише искључиво губитак права на предлагање новог, односно замену кандидата на изборној листи, без дефинисања забране или начина измене личних података кандидата.
С обзиром на то да се, према члану 26. став 1. Закона о локалним изборима, у Збирној изборној листи не наводи адреса пребивалишта, већ само податак о месту пребивалишта, односно месту становања, предметни захтев би евентуално могао да има утицај на садржај решења о проглашењу Збирне изборне листе.
Лице је засновало радни однос на неодређено време путем конкурса за време важења Закона о радним односима у државним органима, након неколико година постављено је за секретара скупштине општине и том приликом му је урађено решење о мировању радног односа у Општинској управи. У време почетка примене Закона о запосленима у АП и ЈЛС, исто лице је постављено за в.д. начелника Општинске управе, а након спроведеног јавног конкурса и за начелника управе. Шта се дешава ако истом лицу престане функција начелника управе, на било који начин, с обзиром да има решење о мировању радног односа у Општинској управи? Да ли се то лице, у сваком случају, враћа на рад у управу у којој му мирује радни однос (у питању је иста ЈЛС)? Које су радње требало да буду испоштоване и спроведене, с обзиром да је лице са извршилачког радног места постављено на једну, па без паузе одмах потом на другу функцију?
Сходно чл. 6. Закона о запосленима у АП и ЈЛС на права и дужности функционера и службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом, примењују се општи прописи о раду и посебан колективни уговор за јединице локалне самоуправе (у даљем тексту: посебан колективни уговор), као и колективни уговор код послодавца.
Законом о раду и то чл. 79. прописано је да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствујете са рада због избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева привремено да престане да ради код послодавца.
У складу са чл. 3. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, службеник је запослено лице које професионално обавља стручне послове из надлежности аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе или са њима повезаних општих правних послова, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова. Службеник је запослено лице на извршилачком радном месту као и на радном месту службеника на положају.
Дакле, уколико је неко лице постављено за начелника или заменика начелника општинске управе нема право на мировање радног односа.
Међутим, чланом 54. Закона о запосленима у АП и ЈЛС, је прописано да службеник коме је престао рад на положају из разлога утврђених чланом 51. тач. 1), 2) и 10) (протек времена, подношење оставке и укидање положаја) овог закона има право да код послодавца буде распоређен на друго радно место за које испуњава услове.
Уколико не постоји радно место на које може бити распоређен, службеник има право на накнаду плате у трајању од три месеца у висини коју је имао у време престанка рада на положају, из разлога утврђених чл. 51. тач. 1) и 10) овог закона (протек времена, укидање положаја).
Право на накнаду из става 2. овог члана може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену службеник стиче право на пензију.
Право из става 2. овог члана престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању.
Службеник право ис ст. 2. и 3. овог члана остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу рада на положају.
Право из ст. 2. и 3. овог члана, по захтеву службеника, утврђује орган надлежан за његово постављење.
Захтев за остваривање права из става 2. овог члана, службеник може упутити у року од 15 дана престанка рада на положају, с тим што право из става 2. овог члана остварује од наредног дана од дана престанка рада на положају.
С обзиром на све наведено, поменуто лице након постављења на место начелника управе неће моћи да оствари право на мировање радног односа утврђено ступањем на прву функцију (пре постављења на место начелника управе), већ ће након разрешења моћи да оствари права у складу са чланом 54. Закона о запосленима у АП и ЈЛС.