Zakonom o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - odluka US, 1/2023 - odluka US i 62/2023) uređeni su uslovi, postupak i način ozakonjenja objekata, odnosno delova objekta izgrađenih bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju.

Predmet postupka ozakonjenja može biti ceo bespravno izgrađeni objekat, kao i njegovi posebni delovi.

Stranka u postupku ozakonjenja je može biti vlasnik celog objekta, uz saglasnost ostalih vlasnika, kao i vlasnici posebnih delova objekta, zasebno ili svi zajedno, što zavisi od okolnosti slučaja.

Za objekte koji se sastoje od posebnih fizičkih delova elaborat geodetskih radova, koji je sastavni deo izveštaja o zatečenom stanju, izrađuje za zgradu i sve posebne fizičke delove zgrade, kako je to propisano članom 16. stav 3. Zakonom o ozakonjenju objekata.

U toku postupka ozakonjenja vlasnik mora dostaviti dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu.

Ako vlasnik objekta, kao stranka u postupku ozakonjenja, ne učestvuje u postupku ozakonjenja, tako što ne dostavlja traženu i zakonom propisanu dokumentaciju, ne uređuje svoj zahtev u ostavljenim rokovima, organ nadležan za sprovođenje postupka ozakonjenja će rešenjem odbaciti zahtev za ozakonjenje.

Članom 31. stav 7. Zakona o ozakonjenju objekata je propisano da će, ako vlasnik nezakonito izgrađenog objekta ne dostavi dokaz o odgovarajućem pravu u roku iz stava 1. ovog člana, a ne zatraži produžetak roka iz stava 2. ovog člana u propisanom roku, nadležni organ rešenjem odbaciti zahtev.

Članom 32. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata je propisano da će, ako vlasnik nezakonito izgrađenog objekta ne dostavi izveštaj sa elaboratom geodetskih radova u roku propisanom u stavu 1. ovog člana, nadležni organ rešenjem odbaciti zahtev.

Članom 32. stav 8. Zakona o ozakonjenju objekata je propisano da će, ako vlasnik nezakonito izgrađenog objekta ne dostavi dokument iz stava 7. ovog člana u propisanom roku, nadležni organ rešenjem odbaciti zahtev.

Članom 34. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata je propisano da će, ako vlasnik nezakonito sagrađenog objekta ne dostavi dokaz o plaćenoj taksi u roku iz stava 1. ovog člana, nadležni organ rešenjem odbaciti zahtev.

Postupak odbacivanja zahteva stranke regulisan je odredbama člana 92. Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je u stavu 1. tačka 6. propisano da će organ rešenjem odbaciti zahtev kojim je pokrenut postupak ako, između ostalog, zahtev ne bude uređen u roku koji je odredio organ (član 59. stav (2) ovog zakona). Stavom 2. istog člana propisano je da organ može u toku celog postupka da odbaci zahtev stranke.

Ukoliko organ nadležan za sprovođenje postupka ozakonjenja odbaci ili odbije zahtev za ozakonjenje, biće sprovedeno rušenje nezakonito izgrađenog objekta, kako je to propisano članom 37. i članom 38. stav 2. Zakona o ozakonjenju objekata.

S obzirom da iz pitanja koje ste postavili ne znamo da li je u pitanju opšti ili pojedinačni pravni akt, u nastvaku je malo duži odgovor.

Svi pravni akti koje donose jedinice lokalne samouprave mogu se podeliti u dve osnovne grupe. Prvu grupu čine opšti pravni akti (propisi i drugi opšti akti), koji sadrže opšte pravne norme koje utvrđuju pravila ponašanja za unapred neodređen broj slučajeva i lica. Prema Ustavu i članu 32. Zakonu o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 – dr. zakon, 101/16 – dr. zakon, 47/18 i 111/21 – dr. zakon), donosilac opštih akata može biti samo skupštinaJLS, a samo izuzetno, kada je to predviđeno zakonom, opšti akt može doneti drugi organ JLS. Drugu grupu čine pojedinačni, konkretni pravni akti, kojima se opšte pravne norme individualizuju, primenjuju na pojedine slučajeve, odnosno pojedina lica u određenim situacijama, koji su brojni su i donose ih svi organi JLS.

Ukoliko ste u službenom listu objavi pojedinačan (konkretan) pravni akt drugačije sadržine od onog koji je usvojen na sednici Skupštine posledice nisu velike obzirom na prirodu takvog akta i potrebno je da taj akt donosilac stavi van snage i da odredi da se u službenom listu objavi akt koji je Skupština donela na svojoj sednici dana tog i tog.

Međutim, ako ste službenom listu objavi opšti pravni akt (propis i drugi opšti akti) drugačije sadržine od onog koji je usvojen na sednici Skupštine posledice su ogromne jer ste na taj način povredili volju građana vaše JLS, odnosno njihovih legitimnih prestavnika – odbornika Skupštine, što dalјe otvara i niz drugih nedoumica (kao što je pitanje pravne sigurnosti, predvidivosti i pravno valjanih uslova za ostvarivanje pojedinih prava i obaveza). Činjenica je, da se taj opšti akt, kao i svaki opšti akt primenjuje od onog dana koji je utvrđen kao dan stupanja na snagu i određuje ponašanje građana i privrednih subjekata po pavilima sadržanim u pravnim normama tog opšteg pravnih akata.

Pravilo je, da se u službenom glasilu/listu objavlјuje se propis u tekstu koji je usvojio njegov donosilac (izvorni tekst).Kad tekst propisa koji je objavlјen u službenom glasilu/listu ne odgovara u potpunosti njegovom izvorniku, objavlјuje se ispravka tog propisa, ali ispravlјati se mogu samo očigledne slovne i pravopisne greške, kao i greške u pisanju brojeva i imena, koje proističu iz nesaglasnosti sa izvornikom. Ispravkom se ne mogu otklanjati nedostaci u samom izvornom tekstu, tako da je nemoguće da koristite ovaj pravni institut.

Još jedna od posledica ukoliko se u službenom listu objavi akt drugačije sadržine od onog koji je usvojen na sednici Skupštine je pokretanje ili iniciranje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti tog opšteg akta. Naime, članom 168. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/06 i 115/21), određeno da postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti mogu da pokrenu državni organi, organi teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, kao i najmanje 25 narodnih poslanika, da postupak može pokrenuti i sam Ustavni sud.svako pravno ili fizičko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti, a članom 29. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – odluka US, 103/15, 40/15-dr. zakon, 10/23 i 92/23) da je učesnik u postupku pred Ustavnim sudom i svako po čijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, a članom 80. stav 1. tačka 1) Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da organi Republike i teritorijalne autonomije, u vršenju svojih nadležnosti obaveštavaju organe i službe jedinice lokalne samouprave, po sopstvenoj inicijativi ili na njihov zahtev, o merama koje preduzimaju ili nameravaju da preduzmu u izvršavanju zakona i drugih propisa, o zaštiti ustavnosti i zakonitosti, pojavama koje ih narušavaju i o merama za njihovo otklanjanje, o ostvarivanju prava građana na lokalnu samoupravu, kao i o drugim pitanjima od neposrednog interesa za ostvarivanje sistema lokalne samouprave i za rad organa jedinice lokalne samouprave. Članom 82. istog zakona određeno je da će nadležno ministarstvo pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drugog opšteg akta jedinice lokalne samouprave pred Ustavnim sudom, ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s Ustavom, zakonom ili drugim republičkim propisom.

U konkretnom slučaju, rešenje je da Skupština Vaše lokalne samouprave ukloni iz pravnog prometa taj opšti akt tako  što će ga stavi van snage opštim aktom iste pravne snage i odrediti da se u službenom listu objavi opšti akt koji je Skupština donela na svojoj sednici dana tog i tog.

Članom 32. stav 1. tačka 12) Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 – dr- zakon, 101/2016 – dr. zakon, 47/2018 i 111/2021 – dr. zakon), propisano je da skupština opštine bira i razrešava, na predlog predsednika opštine, članove opštinskog veća.

Članom 47. st. 1. i 2. navedenog zakona predviđeno je da predsednik opštine predstavlja opštinsko veće, saziva i vodi njegove sednice i da je odgovoran za zakonitost rada opštinskog veća.

Član 48. istog zakona propisuje da opštinsko veće redovno izveštava skupštinu opštine, po sopstvenoj inicijativi ili na njen zahtev, o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine.

Imajući u vidu navedene odredbe, mišljenje Stručne službe SKGO je da nadzor nad radom opštinskog veća vrši Skupština opštine. Skupština opštine je najviše predstavničko telo građana u opštini i ima ovlašćenje da kontroliše i nadzire rad svih organa opštinske uprave, uključujući i opštinsko veće. Skupština bira i razrešava članove veća, donosi odluke koje se tiču njihovog rada i može pokrenuti postupak smene članova veća u slučaju kršenja zakona ili statuta.

U vezi sa određivanjem mesta za privremeno skladištenje otpada od građenja i rušenja na mestu njegovog nastanka, odnosno na gradilištu, kako je propisano Uredbom o načinu i postupku upravljanja otpadom od građenja i rušenja (član 5), obaveze proizvođača otpada detaljno su definisane u članu 6. iste Uredbe. Pored toga, član 14 Uredbe predviđa da se opasan otpad od građenja i rušenja može trajno skladištiti isključivo na lokaciji za koju je pribavljena odgovarajuća saglasnost nadležnog organa jedinice lokalne samouprave. Član 15 omogućava jedinicama lokalne samouprave da odrede lokaciju za rad mobilnog postrojenja za tretman otpada, na koju građani mogu dopremiti do jedne tone građevinskog otpada iz domaćinstava. Takve lokacije se najčešće nalaze u okviru regionalnih centara za upravljanje otpadom.

Članom 3. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 99/2011, 106/2013 i 84/2023) propisano je da internu reviziju korisnici javnih sredstava uspostavljaju na jedan od sledećih načina: 1) organizovanjem posebne funkcionalno nezavisne organizacione jedinice za internu reviziju u okviru korisnika javnih sredstava, koja neposredno izveštava rukovodioca korisnika javnih sredstava; 2) organizovanjem zajedničke jedinice za internu reviziju na predlog dva ili više korisnika javnih sredstava koja će obavljati funkciju interne revizije kod svih korisnika javnih sredstava koji su se sporazumeli o njenom organizovanju, uz prethodnu saglasnost Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija; 3) obavljanjem interne revizije od strane jedinice interne revizije drugog korisnika javnih sredstava, na osnovu sporazuma, uz prethodnu saglasnost Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija; 4) obavljanjem interne revizije od strane interne revizije nadležnog direktnog korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u skladu sa planom te jedinice interne revizije. Izuzetno, kad ne postoje uslovi za organizovanje jedinice za internu reviziju iz stava 1. ovog člana, poslove jedinice za internu reviziju može da obavlja i interni revizor zaposlen kod korisnika javnih sredstava, odnosno interni revizor sa kojim je zaključen ugovor o obavljanju tih poslova. U tom slučaju, interni revizor obavlja poslove rukovodioca službe za internu reviziju propisane ovim pravilnikom. Jedinica za internu reviziju ne može imati manje od tri interna revizora od kojih je jedan rukovodilac jedinice za internu reviziju. Broj internih revizora određuje korisnik javnih sredstava internim opštim aktom, na osnovu procene rizika, obima i složenosti poslovnih procesa, obima sredstava kojima raspolaže i broja zaposlenih.

Članom 58. stav 2 Zakona o zaposlenima u AP i JLS ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) propisano je da se pravilnikom utvrđuju radna mesta i njihovi opisi, zvanja u kojima su radna mesta razvrstana, potreban broj izvršilaca za svako radno mesto, vrsta i nivo obrazovanja, državni stručni ispit, odnosno poseban stručni ispit, radno iskustvo u struci, potrebne kompetencije za obavljanje poslova radnog mesta, kao i drugi uslovi za rad na svakom radnom mestu.

Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima ("Sl. glasnik RS", br. 44/2008 - prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 - dr. zakon, 23/2018, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon, 19/2025 - dr. zakon i 39/2025) predviđa da se osnovni koeficijent, koji je uvećan za dodatni koeficijent po osnovu složenosti i odgovornosti poslova, može uvećati za 10% zaposlenom koji rukovodi unutrašnjom organizacionom jedinicom.

Dakle, pored odredbe koju predviđa Pravilnik o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru u smislu da interni revizor obavlja poslove rukovodioca službe za internu reviziju propisane ovim pravilnikom kad ne postoje uslovi za organizovanje jedinice za internu reviziju, smatramo da i u opisu posla za radno mesto internog revizora treba da bude navedeno da obavlja poslove rukovodioca službe za internu reviziju.

Što se tiče mogućnosti u Uredbi o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima da se osnovni koeficijent, koji je uvećan za dodatni koeficijent po osnovu složenosti i odgovornosti poslova, može uvećati najviše do 10% zaposlenom koji koordinira najsloženije aktivnosti, smatramo da se ovo uvećanje koeficijenta može primeniti kada neki službenik koordinira najsloženije aktivnosti u više različitih oblasti u organima jedinice lokalne samouprave (na primer koordinira najsloženije aktivnosti u urbanizmu, građevinskim poslovima i poslovima ozakonjenja).