Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li lice koje ima stečeno srednje obrazovanje u četvorogodišnjem trajanju i ima više od pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca, a koje se dodatno doškolovalo u toku radnog odnosa na neodređeno vreme i steklo visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, može da napreduje u više izvršilačko radno mesto?
Članom 63. stav 2. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) propisano je da za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.
Prema tome, na poslove u zvanju mlađi savetnik može da se zaposli lice koje pored uslova u pogledu obrazovanja ispunjava i uslov da ima završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod tog poslodavca.
Na osnovu člana 133e Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu.
Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se".
Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar".
Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Stoga, službenik koji je naknadno stekao odgovarajuće visoko obrazovanje (240 ESPB) i ima najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st.1. i 2. Zakona može biti premešten, odnosno raspoređen na radno mesto u zvanju mlađeg savetnika ukoliko ispunjava propisane uslove za rad na tom radnom mestu kao i uslove za napredovanje iz člana 133e Zakona i pod uslovom da je to radno mesto neposredno više izvršilačko radno mesto u odnosu na radno mesto na kom je službenik radio do premeštaja, odnosno raspoređivanja.
S tim u vezi, u konkretnom slučaju, imajući u vidu da se radi o zaposlenom koji radi na radnom mestu sa srednjom školskom spremom, a koji je naknadno stekao odgovarajuće visoko obrazovanje (240 ESPB) i ima najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. Zakona, isti može da nastavi rad na radnom mestu na kome se obavljaju poslovi u zvanju mlađeg savetnika, ako po osnovu javnog konkursa bude primljen na radno mesto na kom se obavljaju poslovi u tom zvanju.
Da li zamenik predsednika opštine po prestanku funkcije, koji je podneo zahtev za priznavanje prava na platu nadležnom skupštinskom radnom telu, ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije, shodno članu 14. stav 1. Zakona o zaposlenima u AP I JLS, s obzirom da se radi o licu koje ima 66 godina života i nikada nije podnosio zahtev za ostvarivanje prava na bilo koju vrstu penzije?
U skladu sa članom 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021) funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije. Pravo iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Funkcioner pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije. Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana, po zahtevu funkcionera, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo iz člana 4. ovog zakona.
Zahtev iz stava 5. ovog člana funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, s tim što pravo iz stava 3. ovog člana ostvaruje počev od narednog dana od dana prestanka funkcije. Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka roka iz st. 1–3. ovog člana, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.
Član 19. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (“Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 - odluka US, 86/2019, 62/2021 i 125/2022) kaže da osiguranik stiče pravo na starosnu penziju: 1) kad navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja ili 2) kad navrši 45 godina staža osiguranja.
Članom 82. istog zakona predviđeno je da se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju kod fonda, dok je članom 82a predviđeno da se pravo na starosnu penziju, prevremenu starosnu penziju ostvaruje posle prestanka osiguranja. Prestankom osiguranja u smislu stava 1. ovog člana smatra se i raniji prestanak osiguranja, ako se lice u trenutku podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na starosnu ili prevremenu starosnu penziju nalazi u osiguranju, pod uslovom da je taj zahtev podnet pre isteka roka od šest meseci od dana ponovnog stupanja u osiguranje. Prestankom osiguranja u smislu stava 1. ovog člana za osiguranika koji istovremeno ispunjava uslove za osiguranje po više osnova smatra se prestanak osiguranja po osnovu koga je prioritetno osiguran u skladu sa članom 10. ovog zakona. Izuzetno od stava 1. ovog člana, osiguranici iz člana 12. stav 1. tačka 1) ovog zakona koji obavljaju delatnost u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad privatnih preduzetnika, osiguranici iz člana 14. stav 5. ovog zakona i osiguranici koji su izabrana, imenovana ili postavljena lica, kao i lica koja su hranitelji u skladu sa zakonom, pravo na starosnu penziju ili prevremenu starosnu penziju mogu ostvariti ispunjenjem uslova za sticanje prava na starosnu penziju ili prevremenu starosnu penziju.
U ovom konkretnom slučaju, imajući sve navedeno u vidu, smatramo da lice imati pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca po prestanku funkcije, s tim što će mu to pravo prestati ukoliko pre isteka roka od tri meseca ostvari pravo na penziju.
Da li zaposleni koji odlazi u starosnu penziju septembra 2022. godine ima pravo na pun ili srazmeran godišnji odmor za 2022. godinu?
Član 69. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) kaže da u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019, 55/2020 i 51/2022) su članom 17. propisana merila za utvrđivanje dužine godišnjeg odmora.
Članom 72. Zakona o radu predviđeno je da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora iz člana 69. ovog zakona (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
Imajući ove odredbe u vidu, smatramo da zaposlenom kome radni odnos prestaje septembra 2022. godine treba utvrditi pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora u 2022. godini za osam meseci.
Da li je urbanističkim planom moguće utvrditi koje zemljište će biti građevinsko zemljište i da li se poljoprivredno zemljište može pretvoriti u građevinsko, i nakon toga izraditi projekat parcelacije u cilju sprovođenja u katastar tih parcela?
Zakon o planiranju i izgradnji u članu 11. definiše planske dokumente. U skladu sa stavom 3. član 11, urbanistički planovi su:
S druge strane, član 13. Zakona o planiranju i izgradnji definiše urbanističko-tehničke dokumente, među kojima je i urbanistički projekat.
Članom 60. i 61. Zakona bliže se uređuju razlozi kada se pristupa izradi urbanističkog projekta. Član 61. definiše da se urbanističkim projektom za urbanističko-arhitektonsku razradu lokacije može utvrditi promena i precizno definisanje planiranih namena u okviru planom definisanih kompatibilnosti, u skladu sa kapacitetima infrastrukture u okviru kapaciteta koji su opredeljeni planskim dokumentom, prema proceduri za potvrđivanje urbanističkog projekta utvrđenoj ovim zakonom. Promena i precizno definisanje planiranih namena je dozvoljena kada je planom predviđena bilo koja od kompatibilnih namena.
U konkretnom slučaju, ukoliko je Prostornim planom opštine definisano da je za bliže definisanje namena parcela neophodno izraditi plan nižeg reda, onda je potrebno pristupiti izradi urbanističkog plana (definisanih članom 11. Zakona o planiranju i izgradnji).
U svakom slučaju, opštinska Komisija za planove će dati stručno mišljenje o opravdanosti izrade planskog dokumenta odnosno urbanističkog projekta, ceneći odredbe plana višeg reda – prostornog plana JLS.
Kako postupiti u situaciji kad je poreski obveznik preminuo 1995. godine a u katastru se celokupna imovina vodi na njegovo ime. Da li treba da se zatvori poreska prijava ili zaduženja treba da se vode na preminulog? Kako postupiti u slučaju kad ostavilac nema naslednika ili kada sud ne zna da li ostavilac ima naslednika? Da li postoji mogućnost otpisa duga?
U skladu sa članom 22. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.
Ako ostavilac nema naslednika ili se nijedan od naslednika ne prihvati nasledstva, ostaviočeva poreska obaveza se otpisuje.
Poresku obavezu poslovno nesposobnog fizičkog lica ili odsutnog fizičkog lica kome se ne zna prebivalište ispunjava zastupnik iz imovine poreskog obveznika. Ako imovina lica iz stava 3. ovog člana nije dovoljna da se namiri dug po osnovu poreza i sporednih poreskih davanja, nenamireni deo duga se otpisuje. Ako prestanu razlozi iz stava 3. ovog člana zbog kojih je licu određen zastupnik, rešenje o otpisu poreskog duga će se ukinuti, ali se za period od dana kada je nenamireni poreski dug tog lica dospeo do dana kada su razlozi prestali, kamata ne obračunava.
Prestanak poreske obaveze u skladu sa članom 23. prestaje naplatom poreza; zastarelošću poreza; otpisom poreza ili na drugi na drugi zakonom propisani način.
Shodno zakonskim odredbama, poreskom obavezom ne može da se zadužuje preminulo lice, a poreski organ je u obavezi da kroz postupak kontrole utvrdi tačno činjeničko stanje, odnosno da li postoji naslednik imovine, da li se naslednici prihvataju nasledstva u skladu sa sudskim rešenjem, ukoliko je doneto, da li postoji obveznik koji je držalac ili korisnik imovine, a kako bi u konkretnom slučaju prestala poreska obaveza, a nastali dug se otpisao.