Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Da li se akcioni planovi donose istovremeno ili u kom roku nakon donošenja Programa?
Akcioni plan se po pravilu izrađuje i usvaja istovremeno sa usvajanjem Programa, kao njegov sastavni deo. Zakonom o planskom sistemu, predviđeno je da je moguće akcioni plana nekog dokumenta javne politike (strategije, programa) usvojiti i nakon usvajanja Programa, s tim što se u samom dokumentu određuje rok za usvajanja akcionog plana, koji ne može biti duži od 90 dana. Ukoliko se akcioni plan usvoji u roku od 90 dana od dana usvajanja Programa nije potrebno posebno za akcioni plan sprovoditi javnu raspravu.
Da li je rok za dostavljanje podataka produžen zbog integracije nacionalnog i lokalnog registra ili nije?
Rok nije produžen. Podaci za 2021. godinu dostavljaju se na način i u rokovima propisanim važećim Pravilnikom o metodologiji za vođenje nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja.
Agencija za zaštitu životne sredine ponudila je lokalnim samoupravama mogućnost da pristupe test modulu informacionog sistema namenjenom lokalnom registru izvora zagađivanja, ali će novi način i rokovi izveštavanja, kao i prelazni rokovi, biti definisani prilikom izmene Pravilnika ili donošenjem novog pravilnika kojim će se regulisati ova oblast.
Da li za Plan kvaliteta vazduha treba donositi stratešku procenu?
Zakonom o zaštiti životne sredine (čl. 35) i Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (čl. 5.), propisano je za koje strategije, planove, programe i osnove se vrši strateška procena uticaja na životnu sredinu, pri čemu nisu navedeni dokumenti kojima se utvrđuju ciljevi i mere za zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha. Dodatno, propisano je da JLS određuju vrste planova i programa za koje se izrađuje strateška procena uticaja. U skladu s tim, može se zaključiti da za Plan kvaliteta vazduha ne treba sprovoditi postupak strateške procene uticaja na životnu sredinu.
Da li po Zakonu o upravljanju otpadom treba da se donese Lokalni plan upravljanja otpadom ili treba da se uskladi sa Zakonom o planskom sistemu?
U skladu sa članom 54. Zakona o planskom sistemu, ukoliko je odredbom posebnog zakona propisano donošenje nekog planskog dokumenta, onda se primenjuje taj posebni zakon dok se ne usaglasi sa Zakonom o planskom sistemu. S obzirom da odredbe Zakona o upravljanju otpadom, kojima su utvrđene obaveze za donošenje različtih dokumenata, još uvek nisu usaglašane sa Zakonom o planskom sistemu, JLS i dalje ima obavezu da izrađuje Plan upravljanja otpadom.
Koji je najprikladniji odgovor ministrastvu jedne nerazvijene opstine u oblasti kratkoročnog akcionog plana zaštite vazduha, koja na svojoj teritoriji nema toplanu i druge izvore zagađivanja osim individualnih ložista i ispuštanje gasova iz motornih vozila? Opština nema dovoljno finansijskih sredstava da izvrši monitoring i dobije podatke da li spada u treću kategoriju vazduha za zonu i aglomeraciju.
Obavezu izrade kratkoričnog akcionog plana imaju JLS kada postoji opasnost da nivoi zagađujućih materija u vazduhu prekorače jednu ili više koncentracija opasnih po zdravlje ljudi utvrđenih aktom Ministarstva zaštite životne sredine kojim se propisuju zahtevi kvaliteta vazduha. Kada nema monitoringa (merenja), onda se ne može utvrditi da li je bilo ili ne takvog prekoračenja. Kategorije vazduha u zonama i aglomeracijama se utvrđuju na osnovu monitoringa, i proglašavaju se Uredbom o utvrđivanju Liste kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji Republike Srbije za svaku godinu posebno.
Da li voditelji slučaja na javnim ovlašćenjima treba da obrađuju zahteve korisnika za obezbeđivanje usluga koja se finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave u pogledu prijema zahteva i pružanja usluge procene i planiranja?
Pravilnikom o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad je definisano da je voditelj slučaja stručnjak zadužen za konkretan slučaj koji procenjuje i koordinira postupkom procene potreba konkretnog korisnika, preduzima mere i koordinira preduzimanje mera u zaštiti i podršci korisniku, koristeći potencijale centra i drugih službi i resursa u lokalnoj zajednici. Dakle, ne postoji nedoumica da je voditelj slučaja u Centru za socijalni radtaj koji obavlja poslove procene i planiranja za korisnika, bez obzira iz kojih sredstava će biti plaćen. U prilog tome govori i član 68. stav 2. Zakona o socijalnoj zaštiti koji definiše da voditelj slučaja procenjuje da da li korisnik ima potrebu za uslugom koju obezbeđuje RS, AP odnosno JLS i u skladu sa tim izdaje korisniku uput za korišćenje navedene usluge. Imajući u vidu da je procena i planiranje izvorni posao u nadležnosti Republike koji je poveren Centru za socijalni rad, voditelj slučaja koji radi na javnim ovlašćenjima je jedini koji procenjuje potrebe korisnika a iz koje može da proizađe upravni akt ili izvršni dokument.
Da li organ JLS ili pružalac usluge mogu da donose odluke o uslugama i pravima iz oblasti socijalne zaštite koje su u nadležnosti JLS ili to mora da radi CSR.
Postupak za korišćenje usluge socijalne zaštite, koju obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave sprovodi isključivo Centar za socijalni rad. U Centru za socijalni rad se takođe vodi postupak za ostvarivanje i isplatu jednokratne novčane pomoći dok postupak za ostvarivanje prava na pomoć u naturi sprovodi organ, organizacija ili služba određena aktom jedinice lokalne samouprave. Sva ostala prava koja obezbeđuje JLS se ostvaruju na način i pod uslovima koje propiše JLS odgovarajućim aktima.
Da li postoje mogućnosti za prevladavanje nedostatka kapaciteta pojedinih JLS za obezbeđivanje usluga socijalne zaštite?
Razvoj kapaciteta socijalne zaštite u skladu sa potrebama lokalne zajednice je kontinuirani proces koji je integralna komponenta obezbeđivanja socijalne zaštite u JLS. Imajući u vidu da su potrebe za socijalnom zaštitom promenljive prema obimu, strukturi i sadržaju JLS imaju čestu potrebu za usaglašavanjem kapaciteta sa potrebama. Ovo je naročit izazov za manje JLS kojima je potreban gotovo jednak sadržaj kao i većim lokalnim zajednicama ali u manjem obimu. Neki od uobičajenih načina prevladavanja nedostataka kapaciteta JLS su
- Udruživanje JLS radi obavljanja pojedinih funkcija koje doprinosi efektivnijem korišćenju stručnih kapaciteta i efikasnijem obezbeđivanju socijalne zaštite. Naime, JLS, njeni organi i službe, kao i preduzeća, ustanove i druge organizacije čiji je osnivač, ostvaruju saradnju i udružuju se sa drugim jedinicama lokalne samouprave i njenim organima i službama u oblastima od zajedničkog interesa i radi njihovog ostvarivanja mogu udruživati sredstva i obrazovati zajedničke organe, preduzeća, ustanove i druge organizacije i ustanove;
- Saradnja sa organizacijama civilnog društva koje poseduju specifična znanja i veštine iz neposredne komunikacije sa korisnicima a neretko raspolažu i volonterskim kapacitetima;
- Angažovanje profesionalnih organizacija izvan JLS za obavljanje određenih poslova poput prućanja usluga, razvoja i planiranja, nadzora i sl.
Da li sredstva dobijena kroz namenski transfer za ovu godinu mogu da budu preneta u narednu godinu, odnosno da li sredstvima dobijenim ove godine može da se nastavi finansiranje usluge i u narednoj godini?
Koja je uloga u JLS u stručnom usavršavanju stručnih radnika u Centru za socijalni rad?
Jedinica lokalne samouprave nema neposrednu odgovornost za stručno usavršavanje stručnih radnika u Centar za socijalni rad. Naime, odgovornost za stručno usavršavanje snose sami stručni radnici i poslodavac. Međutim, kako je u ovom slučaju poslodavac Centar za socijalni radkoji ne ostvaruje profit niti prihode na tržištu, već obavlja poslove u ime republičke, pokrajinske i lokalne vlasti, neophodno je da organ vlasti za koje Centar za socijalni rad obavlja poslove obezbedi sredstva za poslovanje. U ovom slučaju se radi o sredstvima za stručno usavršavanje u onom delu za koji je nadležan poslodavac. Poslodavac u skladu sa politikom osnivača i organa vlasti koji su poverili poslove Centar za socijalni rad, svojim planom odlučuje o obimu stručnog usavršavanja koji će da obezbedi stručnim radnicima. Ova odlika zavisi od mnoštva faktora ali sadržaj stručnog usavršavanja bi trebalo da obuhvati primenu svih tehnika, metoda politika i propisa koji do tada nisu primenjivani.
Kakva su međusobna prava i obaveze između organa JLS, Centra za socijalni rad i Interresorne komisije?
Lokalna samouprava je pravo građana da neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo. Organi lokalne samouprave planiraju, uređuju i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo. Jedinica lokalne samouprave se između ostalog stara o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete (predškolsko vaspitanje i obrazovanje i osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje), naučnoistraživačke i inovacione delatnosti, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite, dečije zaštite, sporta i fizičke kulture i obezbeđuje ostvarivanje posebnih potreba osoba sa invaliditetom i zaštitu prava osetljivih grupa.
Interresornu komisiju obrazuje organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove društvenih delatnosti na osnovu sporazuma o saradnji između ustanova sistema obrazovanja, državne uprave i lokalne samouprave, socijalne zaštite i zdravlja. Zadatak interresorne komisije je da vrši procenu potreba deteta, učenika i odraslog za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom u smislu obrazovanja o čemu donosi mišljenje.
Centar za socijalni rad odlučuje o ostvarivanju prava korisnika iz oblasti socijalne zaštite i o korišćenju usluga socijalne zaštite koje obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave. Centar za socijalni rad, u skladu sa aktima jedinice lokalne samouprave, učestvuje u poslovima planiranja i razvoja socijalne zaštite u jedinici lokalne samouprave. Centar za socijalni rad, kao javno ovlašćenje, obavlja poslove potreba i snaga korisnika i rizike po njega i planira pružanje usluga socijalne zaštite, sprovodi postupke i odlučuje o pravima na materijalna davanja i o korišćenju usluga socijalne zaštite, preduzima propisane mere i pokreće i učestvuje u sudskim i drugim postupcima. Poslove koji se odnose na prava, odnosno usluge socijalne zaštite o čijem se obezbeđivanju stara jedinica lokalne samouprave centar za socijalni rad obavlja u skladu sa propisom koji donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.
Dakle radi se o potpuno različitim entitetima. Rad organa JLS ima upravni karakter a čije odluke su po pravilu izvršne i za koje snose odgovornost. Interresorna komisija je stručno telo koje daje stručno mišljenje. Organi lokalne samouprave ne moraju da postupe u skladu sa stručnim mišljenjem Intrresorne komisije ali moraju da ga uvaže i da eventualno postupanje suprotno mišljenju Intrresorne komisije obrazlože. Naime, organi JLS, pored stručnog mišljenja Intrresorne komisije, pri odlučivanju uzimaju u obzir prioritete koji su određeni politikom JLS kao i sredstva kojima JLS raspolaže.
Centar za socijalni radje javna služba koju osniva JLS za obavljanje određenih poslova iz njene nadležnosti. Takođe, Centar za socijalni rad, obavlja određene poslove koji su povereni od strane centralne vlasti. Centar za socijalni radmora da postupa u skladu sa politikom i odlukama JLS u delu poslova koje obavlja u ime JLS. Centar za socijalni radpri donošenju odluke o korišćenju nekih usluga socijalne zaštite treba da uzme u obzir mišljenje Intrresorne komisije ali obrazloženu odluku donosi Centar za socijalni rad i za nju snosi odgovornost.
Koje usluge socijalne zaštite se mogu smatrati inovativnim?
U zakonu o socijalnoj zaštiti se pominje termin „Inovativne usluge“ u delu koji navodi izdatke JLS koji se mogu finansirati iz budžeta Republike Srbije, putem namenskih transfera. Međutim, u propisima ne postoji preciznije određenje o inovativnim uslugama. Prema raspoloživoj literaturi, inovativne usluge su one koje daju bolje rezultate od postojećih. Kako su postojeće usluge socijalne zaštite određene specifikacijom usluga, odnosno svrhom, ciljnom grupom i aktivnostima, inovativne usluge su one koje promenom u nekom od ova tri elementa daju bolje rezultate.