Na radno-pravni status zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima primenjuje se Zakon o radu. Isti propis ne predviđa institut premeštaja na neodređeno vreme na osnovu sporazuma između dva poslodavca. Da bi jedno lice zasnovalo radni odnos na neodređeno vreme u osnovnoj školi morao bi da prekine radni odnos kod prethodnog poslodavca.

Potrebno je spomenuti i da je članom 174. stav 1. Zakona o radu predviđeno da zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana. Takođe, zaposleni može, uz svoju saglasnost, u slučajevima iz stava 1. ovog člana i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca i duže od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upućivanje. Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upućen na rad zaključuje ugovor o radu na određeno vreme i po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti (u daljem tekstu: ZRR) propisuje obavezu organa javne vlasti i poslodavaca da svojim godišnjim planovima/programima utvrde mere za ostvarivanje rodne ravnopravnosti (član 16. ZRR). 

Kada je reč o izveštavanju o realizaciji mera za ostvarivanje rodne ravnopravnosti utvrđenih godišnjim planom/programom, ZRR propisuje da je taj izveštaj sastavni deo godišnjeg izveštaja o realizacija plana/programa rada (čl. 18. st. 1. ZRR).  U pogledu dužnosti obaveštavanja nadležnog ministarstva, ZRR zakon propisuje dve opcije: prava opcija odnosi se na način obaveštavanja ministarstva u situaciji kada je godišnji izveštaj o realizaciji plana/programa učinjen dostupnim javnosti (objavljivanjem u službenom glasilu ili na internet stranici). U tom slučaju nadležnom ministarstvu dostavlja se obaveštenje o usvajanju izveštaja i o glasilu, odnosno internet stranici na kojoj je izveštaj objavljen. Druga opcija odnosi se na način obaveštavanja ministarstva kada godišnji izveštaji o realizaciji plana/programa nije javno dostupan. U tom slučaju ministarstvu se upućuje obaveštenje o usvajanju izveštaja o realizaciji godišnjeg plana/ programa, uz koje se dostavlja i izvod iz godišnjeg izveštaja o realizaciji plana/programa, u delu koji se odnosi na ostvarivanje rodne ravnopravnosti. I u jednom i u drugom slučaju rok za dostavljanje obaveštenja nadležnom ministarstvu je 30 dana od dana usvajanja godišnjeg izveštaja.

Obaveštenje o realizaciji mera za ostvarivanje rodne ravnopravnosti, koje su sastavni deo godišnjih planova/programa rada, treba dostaviti nadležnom ministarstvu nakon što je godišnji plan/program realizovan. Imajući u vidu datum stupanja na snagu ZRR, kao i zakonske rokove za usvajanje godišnjih planova/programa, može se očekivati da će se prvi izveštaj odnositi na realizaciju mera utvrđenih planom/programom za 2022. godinu.

Naime, članom 12. stav 1. Zakona o ozakonjenju propisano je da: 

Rešenje o ozakonjenju objekata izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, po sprovedenom postupku, kada utvrdi da nezakonito izgrađeni objekat ispunjava propisane uslove za korišćenje i druge uslove propisane ovim zakonom, dok je stavom 2. propisano da:

Nadležni organ izdaje rešenje o ozakonjenju onih objekata za čiju izgradnju je prema zakonu kojim se uređuje izgradnja objekata ovlašćen da izdaje građevinsku dozvolu u redovnom postupku, odnosno drugi organ jedinice lokalne samouprave koji je statutom bio ovlašćen za izdavanje građevinske odnosno upotrebne dozvole u postupku legalizacije objekata.

Imajući u vidu ove odredbe zakona, kao i odredbe Zakona o planiranju i izgradnji gde je donošenje rešenja o građevinskoj dozvoli povereno JLS (član 134. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji) za sve objekte osim za objekte koji su pobrojani u članu 133. Zakona o planiranju i izgradnji, a u te objekte se po vrsti ne ubraja objekat koji je trenutno u državini MUP-a (objekat policijske stanice), te stim u vezi nadležni organ za poslove ozakonjenja JLS vrši te poslove kao poverenu nadležnost i u krajnjem, ukoliko su ispunjeni svi drugi uslovi donosi rešenje o ozakonjenju tog objekta.

Činjenica da je zemljište u vlasništvu Republike Srbije nije od uticaja za drugačije tumačenje.

U pogeldu predmeta ozakonnjenja, članom 10. stav 1. Zakona o ozakonjenju propisano je da predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, zavisno od toga koja vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet ozakonjenja. 

Istim članom Zakona samo stavom 2. kao odgovarajuće pravo smatra se pravo svojine na objektu, odnosno pravo svojine, pravo korišćenja ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, kao i druga prava propisana Zakonom o planiranju i izgradnji, kao odgovarajuća prava na građevinskom zemljištu.

Saglasno navedenom članu Zakona odgovarajuće pravo jeste pravo svojine na objektu.

Međutim, u konkretnom slučaju pravo svojine na objektu ima RS, dok je MUP upisan kao držalac, tako da ozakonjenje treba sprovesti u korist Republike Srbije kao nosioca prava svojine.

Kasnije, Republika Srbija može tako ozakonjeni objekat da da na korišćenje Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Način evidentiranja odbornika u skupštini jedinice lokalne samouprave nije predmet uređivanja zakona (Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o lokalnim izborima). Statusna pitanja odbornika koja nisu uređena zakonom, treba da budu uređena aktima jedinice lokalne samouprave, pre svega poslovnikom skupština.

Ono što je bitno ukazati, jeste to da Zakon o lokalnoj samoupravi odbornike tretira nezavisno od izborne liste sa koje su izabrani i nezavisno od toga da li su samostalni ili pripadaju nekoj odborničkoj grupi.

Predlog novog zakona o lokalnim izborima uređuje određena pitanja koja su od značaja za same odbornike, pre svega pitanja u vezi sa učešćem u predlaganju lica u organe za sprovođenje lokalnih izbora. Novim zakonom će biti jasno definisani uslovi pod kojim odbornik ostvaruje određena prava, ali se i tu zakon prevashodno bavi okolnošću da li je odbornik samostalan ili član neke odborničke grupe i sa koje je izborne liste izabran, ali se ne dotiče pitanja postojanja bilo kakvih koalicija u lokalnom parlamentu, niti načina na koji se odbornik identifikuje u svom radu.

Imajući navedeno u vidu, ukazujemo i na to da postojanje, pa ni raskid, bilo kakvih koalicija nije zakonom predviđeno kao okolnost od bilo kakvog značaja za status bilo kog odbornika. Takođe, izjava da odbornik neće više nastupati kao „odbornik izborne liste kojoj su (…) dodeljena 2 mandata“ nema zakonskog značaja, s obzirom na to da je odbornik vlasnik svog mandata a ne izborna lista i da se, u skladu sa zakonom, mandati ne dodeljuju izbornim listama već kandidatima sa izbornih lista.

Sledstveno svemu navedenom, ne postoji pravni značaj pitanja o predmetnom zahtevu odbornika vezanom za način evidentiranja, u smislu zakonskih odredbi, osim eventualno u smislu odredbi poslovnika vaše lokalne skupštine, čija primena je u isključivoj nadležnosti same skupštine.

U skladu sa odredbama člana 86. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 25/19) osnov za obračun naknade zarade (u daljem tekstu: osnov za naknadu zarade) za zaposlene koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, utvrđuje se u skladu sa propisima kojima se uređuje rad.

Član 115. Zakona o radu kaže da zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno. Takođe, Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u JLS („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019 i 55/2020) u članu 43. kaže da zaposleni koji ne radi do 30 dana zbog bolesti ili povrede (privremena sprečenost za rad) ima pravo na naknadu plate koja iznosi: 1) 65% prosečne plate u prethodnih 12 meseci pre meseca u kome je nastupila privremena sprečenost za rad, prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, te da naknada plate ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene opštim propisima o radu.

U zaradu na osnovu koje se obračunava prosek za prethodnih 12 meseci ulaze sva primanja koja u smislu člana 105. stav 3. Zakona čine zaradu: isplaćena zarada, odnosno plata za efektivne sate rada u prethodnih dvanaest meseci, deo zarade po osnovu radnog učinka (stimulacija i destimulacija); uvećanje zarada, odnosno plata isplaćenih u prethodnih dvanaest meseci po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, "minulog rada" i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca i druga primanja koja imaju karakter zarade, a koja su u prethodnih dvanaest meseci isplaćena (topli obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojen život i druga davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade).

Dalje se u članu 87. Zakona o zdravstvenom osiguranju uređuje osnov za naknadu zarade koja se isplaćuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za zaposlene. Prema tim odredbama osnov za naknadu zarade čini prosečna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad. Zaradu u tom smislu čini zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, utvrđena u skladu sa propisima o radu, i to: 1) osnovna zarada zaposlenog; 2) deo zarade za radni učinak; 3) uvećana zarada (u koju ulazi i “minuli rad”).

Imajući sve ovo u vidu, može se konstatovati da u oba slučaja, i u slučaju bolovanja do 30 dana na teret poslodavca i u slučaju bolovanja na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, “minuli rad” ulazi u osnovicu za obračun naknade zarade.