Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li postoji mogućnost vanrednog napredovanja, tj. da se nakon ocenjivanja za 2021. godinu bude raspoređen u zvanje "savetnik"?
Članom 133đ Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dalje je član 133e predviđeno da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Zakon o zaposlenima u AP i JLS ne predviđa institut vanrednog napredovanja. S obzirom da se ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje za naredno napredovanje potrebno da je ponovo ispune uslovi predviđeni članom 133e u smislu ispunjenja uslova, proteka vremena i ocena.
Da li po članu 51. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika, prema kojem se zaposlenom isplaćuje otpremnina u visini 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate?
Uredbom o naknadi troškova i otpremnine državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS“, br. 98/2007 - prečišćen tekst, 84/2014, 84/2015 i 74/2021) predviđeno je da do stupanja na snagu propisa kojima će se urediti prava po osnovu rada u organima lokalne samouprave, izabrana, postavljena i imenovana lica i zaposleni u organima lokalne samouprave ostvaruju pravo na naknadu troškova a zaposleni i pravo na otpremninu shodnom primenom odredaba ove uredbe.
Članom 51. iste Uredbe predviđeno je da državnom službeniku ili namešteniku koji odlazi u penziju isplaćuje se otpremnina u visini 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina, s tim što ona ne može biti niža od dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan isplate.
U ovom konkretnom slučaju utvrdiće se visina dve prosečne zarade u Republici Srbiji, prema poslednjem konačnom objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike kao minimum koji će se isplatiti kao otpremnina zaposlenom prilikom odlaska u penziju. Zatim, potrebno je utvrditi visinu 125% od plate koju bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje otpremnina za svakog pojedinačnog zaposlenog kome će radni odnos prestati zbog odlaska u penziju i ukoliko taj iznos prelazi iznos dve prosečne zarade u Republici Srbiji tom zaposlenom će se isplatiti veći iznos, ukoliko ne prelazi ni kod jednog zaposlenog, isplatiće se dve prosečne zarade u Republici Srbiji.
Da li je JLS obavezna da snosi troškove dnevnica nastavnika koji vode učenike na takmičenja u skladu sa članom 26. stav 3. tačka 1) Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika koji propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u zemlji, imajući u vidu da škola organizuje prevoz do mesta održavanja takmičenja?
U skladu sa članom 189. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da se u budžet JLS obezbeđuju sredstva i za druge tekuće rashode ( koja podrazumeva i sredstva za učešće na takmičenjima). Da bi sredstva bila opredeljena, neophodno da škola svojim finansijskim planom predvidi sredstva za troškove prevoza, smeštaja i ishrane učesnicima takmičenja. Ukoliko na takmičenju nije obezbeđena ishrana, u zavisnosti od vremena provedenog na takmičenju zaposleni dobija sredstva na ime ishrane, preko 12 sati pun iznos, ispod 12 sati pola iznosa, a učenik polovinu od iznosa nastavnika. Ukoliko je obezbeđen pun pansion, nastavnik ima 20% od dnevnice, a učenik nema refundaciju troškova.
Da li je u skladu sa zakonom, da Prodavac ispostavi fakturu za isporučeno vozilo u celosti, koju ne registruje, a da registruje svakog meseca profakture, s obzirom da je dogovorena dinamika plaćanja na 12 rata?
Zakon o javnim nabavkama ne uređuje pitanje registrovanja faktura i profaktura. Na naručiocu je da na osnovu istraživanja tržišta utvrdi stvarno tržišno stanje, pa čak i u pogledu načina plaćanja i da u okviru svog finansijskog sektora proveri na koji način je moguće sprovesti potencijalnu dinamiku plaćanja i da takvu dinamiku definiše ugovorom sa dobavljačem.
Način i postupak registrovanja fakture, odnosno drugih zahteva za isplatu, izdatih od strane poverilaca u komercijalnim transakcijama između privrednih subjekata i javnog sektora bliže propisuje Pravilnik o načinu i postupku registrovanja faktura, odnosno drugih zahteva za isplatu, kao i načinu vođenja i sadržaju centralnog registra („Službeni glasnik RS“, br. 7/18, 59/18, 8/19.).
Međutim, s obzirom da Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama („Sl. glasnik RS“, br. 119/12, 68/15, 113/17, 91/19, 44/21 i 44/21-dr.zakon) u članu 4. propisuje da se rok izmirenja novčanih obaveza ne može predvideti na duže od 45 dana, u slučaju kada je u ugovornom odnosu javni sektor dužnik, to isključuje mogućnost, u konkretnom slučaju, registrovanja fakture sa navedenim ukupnim iznosom i rokom otplate 12 meseci.
Mišljenja smo da je potrebno da se za svaki mesec registruje (pro)faktura u onom iznosu koliko je definisana mesečna rata.
Obveznik je prilikom popisa evidentiran i zadužen porezom na imovinu za kuću za stanovanje. Za isti objekat obveznik je zatražio da se obavi poreska kontrola odnosno uviđaj na terenu kako bi se utvrdilo pravo stanje objekta obzirom na to da objekat nije pogodan za stanovanje, da u objektu nema struje ni vode kao i da je isti objekat pretrpeo znatna oštećenja nastala u toku NATO agresije. Poreska kontrola je obavljena kao i uviđaj na terenu pri čemu je utvrđeno da objekat ima krovnu konstrukciju, postavljenu stolariju i da je u kući izvedena električna i vodovodna instalacija, ali da priključnice za električnu energiju nema, kao i da je unutrašnjost objekta nedovršena u smislu da samo u prizemlju ima unutrašnje stolarije i da su prostorije prazne. Da li se ovakav objekat smatra podobnim (osposobljenim) za stanovanje odnosno da li isti objekat može biti predmet oporezivanja?
U skladu sa odredbama člana 10a. Zakona o porezima na imovinu "Sl. glasnik RS", br. 26/2001, "Sl. list SRJ", br. 42/2002 - odluka SUS i "Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013, 68/2014 - dr. zakon, 95/2018, 99/2018 - odluka US, 86/2019, 144/2020 i 118/2021) prestanak poreske obaveze, uređen je na sledeći način:
Obaveza po osnovu poreza na imovinu prestaje najranijim od sledećih dana:
Danom prestanka poreske obaveze na delu zemljišta iz člana 2. stav 1.
tač. 1) i 3) ovog zakona, prestaje poreska obaveza na preostalom delu zemljišta koje je površine do deset ari.
Shodno navedenom, poreska obaveza može prestati (1) zbog prestanka postojanja predmeta oporezivanja ili (2) prestanka svojstva poreskog obveznika.
Postojanje predmeta oporezivanja nužna je pretpostavka za utvrđivanje i naplatu poreske obaveze na imovinu. To znači da poreska obaveza prestaje kada prestane da postoji predmet oporezivanja (usled zemljotresa, rušenja objekta...). Podrazumeva se da poreska obaveza postoji dok postoji predmet oporezivanja ( na primer, ako obveznik sruši kuću za koju je plaćao porez, on više nije imalac prava niti obveznik poreza na imovinu za tu kuću jer ona više ne postoji), o čemu treba da obavesti i dostavi dokaz nadležnom organu, zbog saznanja o prestanku poreske obaveze
Smatramo da poreski obveznik mora da dokumentuje prestanak postojanja predmeta oporezivanja, ili u postupku poreske kontrole na terenu izvršiti uviđaj i konstatovati u zapisniku faktičko stanje.
Sa poreskog stanovišta, kada je reč o sticanju stvarnog prava koje je predmet oporezivanja porezom na imovinu, kao činjenici koja opredeljuje dan nastanka/prestanka poreske obaveze, relevantno je kako pravno tako i faktičko stanje.
Poresko oslobođenje može se ostvariti samo kada za to postoji osnov propisan zakonom. Zakonom nije propisano poresko oslobođenje kada se radi o objektu koji faktički postoji, za koji je nastala poreska obaveza po osnovu poreza na imovinu. Zakonom nije propisan prestanak poreske obaveze iz razloga što je objekat ruiniran. Zakonom je uređeno poresko oslobođenje kad za sve nepokretnosti poreskog obveznika na teritoriji iste jedinice lokalne samouprave ukupna osnovica poreza na imovinu ne prelazi iznos od 400.000 dinara.
Shodno navedenom smatramo da nema osnova za prestanak poreske obaveze za predmetnu nepokretnost.
Ministarstvo finansije objavilo je više mišljenja sa tumačenjima o prestanku poreske obaveze.
Mišljenja Ministarstva finansija (pogledaj i preuzmi):
- Bilten broj11/2014 (pitanje broj13).pdf
- Bilten 4/2015 (pitanje broj 4).pdf
- Bilten broj 28/ 2018 (pitanje broj 1).pdf