Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeZaposleni je 6 godina radio u Društvenom fondu za finansiranje izgradnje stanova solidarnosti opštine Grocka koji je osnovala Skupština opštine i koji je finansiran 100% iz budžeta opštine tj. bio je indirektni korisnik sredstava budžeta opštine. Nakon toga, sporazumom o preuzimanju radnika, između Fonda i OIpštinske uprave zaposleni prelazi da radi u Opštinsku upravu. Tokom rada u OU, prvo je ukinut minuli rad za godine provedene u fondu, ali je na lični zahtev ponovo priznat. U ovom konrektnom slučaju, da li je ispunjen uslov za isplatu jubilarne nagrade u 2022. godini za 20 godina staža od čega 6 godina u opštinskom fondu i 14 godina u OU, u skladu sa članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl.glasnik RS", br.38/2019 i 55/2020)?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.
Prethodnim poslodavcem u smislu napred navedenog stava 3. smatraju se poslodavci (nezavisno od organizacionog oblika) od kojih je organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave po osnovu zakona ili drugih opštih akata mogao da preuzme poslove i zaposlene, što je u svakom konkretnom slučaju dužan da ceni organ koji odlučuje o pravu na jubilarnu nagradu.
Da li se priznaje staž iz privatnog sektora, koji se ne finansira od strane državnog organa da se isplati jubilarna nagrada za 10 godina radnog staža od sadašnjeg poslodavca Opstinske uprave?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.
Iz navedenih odredbi proizilazi da se u staž za jubilarnu nagradu računaju samo godine rada u državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, te zaključujemo da se godine rada u privatnom sektoru ne računaju u staž za jubilarnu nagradu.
Da li se priznaje staž proveden u školi za isplatu jubilarne nagrade od strane sadašnjeg poslodavca Opštinske uprave?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.
Kako škola nije državni organ, niti organ autonomne pokrajini ni jedinice lokalne samouprave, to radno iskustvo se neće računati u staž za jubilarnu nagradu.
Zaključen je ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa nezaposlenim licem i izvršena je prijava tog lica u sistemu CROSO. Nakon nekoliko dana, angažovano lice zahteva raskid ugovora o privremenih i povremenih poslovima. S obzirom da u vremenskom rasponu od nekoliko dana koliko je predmetni ugovor bio na snazi nezaposleno lice nije obavljalo poslove za koje je angažovano, te nema pravo na isplatu ugovorene neto naknade, da li postoji obaveza poslodavca da istom uplati doprinose na minimalnu osnovicu doprinosa?
Kada poslodavac neposredno angažuje lica po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ima obavezu da ga prijavi na penzijsko i zdravstveno osiguranje i da za sve vreme angažovanja uplaćuje doprinose i porez na dohodak. Pod vremenom angažovanja smatra se efektivno vreme u kome je to lice obavljalo ugovorene poslove. To praktično znači da bi u svakom slučaju prekida obavljanja poslova trebalo izvršiti odjavu sa penzijskog i invalidskog osiguranja tog lica i ponovo ga prijaviti kada nastavi sa vršenjem ugovorenih poslove.
S obzirom da ovom konkretnom slučaju ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslove praktično nije proizvodio dejstvo u odnosu na ugovorne strane – naručioca i izvršioca posla – taj ugovor bi trebalo staviti van snage. U ovim slučajevima jedinstvena prijava u CROSO se jedino može stornirati da bi se izbeglo plaćanje doprinosa za dane za koje je tekla prijava, za šta je predviđen rok do kraja dana (do 24h) u kom je prijava podneta. Kako je rok za storniranje istekao potrebno je obratiti se jednoj od organizacija obaveznog socijalnog osiguranja za prevazilaženje ove situacije.
Da li u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti lica koja se bave poslovima rodne ravnopravnosti moraju biti šefovi Sektora za ljudske resurse? Da li u nekoj lokalnoj samoupravi postoji Odeljenje, Odsek, Kancelarija koja se bavi rodnom ravnopravnošću, gde na tim poslovima radi tim ljudi (da su im sistematizovana radna mesta) ili Odsek koji se bavi poslovima koja se tiču sprečavanjem diskriminacije u njihovoj lokalnoj samoupravi, poslovima rodne ravnopravnosti, poboljšanje položaja LGBT populacije?
Zakon o rodnoj ravnopravnosti („Sl. glasnik RS, br. 52/21) u čl. 64. propisuje obavezu organa javne vlasti na svim nivoima da odrede lice zaduženo za rodnu ravnopravnost. Saglasno članu 6. st. 1. tačka 8. Zakona, ova zakonska obaveza odnosi se i na organe javne vlasti obrazovane na nivou JLS, kao i onih koji se u potpunosti ili delimično finansiraju iz budžeta JLS (javna preduzeća, javne ustanove, zavodi, komunalna milicija, sportske organizacije i udruženja i dr.). Ovi organi javne vlasti imaju zakonsku obavezu određivanja lica zaduženog za rodnu ravnopravnost pod uslovom da imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica. U ukupan broj od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica ubrajaju se lica koja su zasnovala radni odnos na određeno ili neodređeno vreme, lica koja obavljaju rad van radnog odnosa, po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, ugovora o stručnom osposobljavanju i usavršavanju ili ugovora o dopunskom radu.
Rukovodilac organa javne vlasti JLS dužan je da za lice zaduženo za rodnu ravnopravnost odredi rukovodioca/rukovoditeljku one organizacione jedinice u čijoj nadležnosti su poslovi koji se odnose na vođenje evidencije u oblasti rada (član 64. stav 2. ZRR). Koja je to konkretna organizaciona jedinica, zavisi od unutrašnje organizacije i sistematizacije radnih mesta i konkretnom organu javne vlasti, odnosno, od toga u okviru koje organizacione jedinice se obavljaju poslovi vođenja evidencija u oblasti rada. Tako će, na primer, u nekoj opštinskoj upravi to biti rukovodilac/rukovoditeljka odeljenja za ljudske resurse, u nekoj JLS rukovodilac/rukovoditeljka odeljenja za opštu upravu, zajedničke poslove, poslove organa opštine, društvene delatnosti i sl.
Poislovi koje obavlja lice zaduženo za rodnu ravnopravnost regulisani su članom 64. Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Aktom o sistematizaciji radnih mesta u oragnima uprave JLS treba opisati poslove koje obavljaju lica zadužena za rodnu ravnopravnost. Ti poslovi su načelno regulisani u čl. 64 st. 3. ZRR i treba ih bliže opisati i precizirati.
Treba imati u vidu da je o određivanju lica zaduženog za rodnu ravnopravnost i o svakoj promeni ovog lica, organ uprave JLS dužan da obavesti Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
Lica zadužena za rodnu ravnopravnost moraju biti obučena za obavljanje poslova iz ovog svog delokruga, s tim što će Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Nacionalnom akademijom za javnu upravu bliže urediti program i način obuke ovih lica.
Nema zakonskih smetnji da se u JLS, pored instituicionalnih mehanizama čije je osnivanje po zakonu obavezno, osnuje Kancelarija za rodnu ravnopravnost, čiji delokrug rada može obuhvatiti i delovanje na planu unapređenja ravnopravnosti pojedinih ranjivih grupa, kao što je npr. Kancelarija za rodnu ravnopravnost i unapređenje LGBT osoba u Novom Sadu.