Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePrilikom računanja radnog staža zaposlenih, kako iskazati obavljanje privremenih i povremenih poslova? Da li se to vreme računa samo kao radno iskustvo, ili ga uračunati u radni staž zaposlenog, obzirom da je u pitanju rad van radnog odnosa?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019, 55/2020 i 51/2022) predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje. Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine.
S obzirom da se za minuli rad računaju godine rada provedene u radnom odnosu, a imajući u vidu da je odredbama Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) angažovanje po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova definisano kao rad van radnog odnosa, vreme na koje je lice bilo angažovano po osnovu ovog ugovora se ne mogu računati u minuli rad.
Kada je izvršena prijava radova, a za objekat nije izvršena prijava temelja, prošlo pet godina u međuvremenu, kako postupati dalje?
Kada je u pitanju obaveza prijave završetka izgradnje temelja, Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispr., 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US, 98/13 - odluka US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 - dr. zakon, 9/20 i 52/21) propisano je sledeće:
Nadležni organ po prijavi završetka izgradnje temelja, potvrđuje njen prijem bez odlaganja, osim ako uz prijavu nije podneta propisana dokumentacija, (član 8d stav 1. tačka 3a) i prijavu temelja dostavlja građevinskoj inspekciji bez odlaganja, u roku od tri dana od dana izdavanja (član 8d, stav 4).
Članom 152. propisana je obaveza izvođača radova da podnosi organu koji je izdao građevinsku dozvolu izjavu o završetku izrade temelja (stav 2.), uz koju prilaže geodetski snimak izgrađenih temelja (stav 3.), nakon čega nadležni organ, u roku od tri dana od dana prijema izjave iz stava 2. ovog člana, obaveštava o završetku izgradnje temelja, nadležnu građevinsku inspekciju koja ima obavezu da u roku od deset dana izvrši inspekcijski nadzor i o tome obavesti nadležni organ (stav 5.). Kontrolu da li su temelji izgrađeni u skladu sa građevinskom dozvolom vrši građevinski inspektor tokom redovne inspekcijske kontrole koju sprovodi izlaskom na gradilište (stav 6.). Istim članom propisana je i obaveza nadležnog organa da ako prilikom prijema prijave završetka temelja primeti da postoji odstupanje geodetskog snimka u odnosu na građevinsku dozvolu, bez odlaganja obaveštava građevinskog inspektora radi preduzimanja mera iz svoje nadležnosti.
Građevinski inspektor ima pravo i dužnost da proverava da li je izvođač radova prijavio završetak izgradnje temelja i da li je te radove izveo u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima (član 175. stav 1. tačka 8a).
Ukoliko odgovorno lice ne obavesti nadležni organ o završetku izgradnje temelja, građevinski inspektor podnosi Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, na osnovu odredaba člana 208, kojim je za učinjeni prekšaj propisana novčana kazna od 500.000 do 1.000.000 dinara za privredno društvo, odnosno drugu organizaciju, odnosno drugo pravno lice koje gradi objekat, novčana kazna od 10.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje gradi objekat i novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara za odgovornog izvođača radova.
Takođe, ukoliko odgovorno lice ne obavesti nadležni organ o završetku izgradnje temelja, građevinski inspektor podnosi Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i na osnovu odredaba člana 208a, kojim je za učinjeni prekšaj propisana novčana kazna od 300.000 do 500.000 dinara za preduzetnika i novčana kazna od 100.000 do 150.000 dinara za fizičko lice kao investitora.
Ukoliko nije podneta izjava o završetku temelja, nadležni organ neće izdati upotrebnu dozvolu za objekat, do pribavljanja uredne dokumentacije (član 158. stav 6.).
Građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba (član 140. stav 4.).
Građevinska dozvola prestaje da važi samim protekom zakonom propisanog roka, ali organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole donosi i rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole, s tim što ovo rešenje ima samo deklarativno, a ne i konstitutivno dejstvo, a to znači da se ovim rešenjem samo konstatuje da su u konkretnom slučaju ispunjeni zakonski uslovi da nastupi određena pravna situacija. Deklarativni akti donose se po službenoj dužnosti i imaju retroaktivno dejstvo, tj. od trenutka kada su se stekli svi zakonom propisani uslovi.
Osim ovoga, kada je u pitanju vršenje inspekcijskog nadzora nad izgradnjom temelja, zakon je propisao da je građevinski inspektor ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana za pribavljanje, odnosno izmenu građevinske dozvole, ako izgrađeni temelji nisu usklađeni sa, građevinskom dozvolom i projektom za izvođenje a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje izgrađenih temelja i vraćanje terena u prvobitno stanje (član 176. stav 1. tačka 5.).
Da li je potrebno raspisati javni konkurs za izbor opštinskog pravobranioca pre njegovog postavljenja?
Shodno odredbama člana 53. Zakona o pravobranilaštvu („Sl. glasnik RS“, br. 55/2014) pravobranilačku funkciju u pravobranilaštvu autonomne pokrajine i pravobranilaštvu jedinice lokalne samouprave obavlja jedno i ili više lica koja se biraju u skladu sa odlukom o obrazovanju pravobranilaštva. Odredbe ovog zakona koje se odnose na Državno pravobranilaštvo shodno se primenjuju i na pravobranilaštvo autonomne pokrajine i pravobranilaštvu jedinice lokalne samouprave, pa tako i odredbe člana 37. istog zakona koje određuju status postavljenog lica za pravobranioca.
Dalje, članom 81. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018 i 114/2021) predviđeno je da se izvršilačko radno mesto popunjava trajnim premeštanjem, sprovođenjem internog konkursa, preuzimanjem službenika ili zasnivanjem radnog odnosa nakon sprovedenog javnog konkursa. Položaj se popunjava postavljenjem. Članom 94. istog zakona propisano je da se javni konkurs sprovodi radi popunjavanja radnih mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika.
S obzirom da je Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno da je funkcioner izabrano, imenovano, odnosno postavljeno lice (osim službenika na položaju) u organima jedinice lokalne samouprave, odnosno u organima gradske opštine, kao i u službama i organizacijama koje oni osnivaju prema posebnom propisu, i kako po istom zakonu nije predviđeno sprovođenje javnog konkursa za popunjavanje funkcija, a nije predviđeno ni Zakonom o pravobranilaštvu (u slučaju postavljenja pravobranioca), smatramo da nema zakonske obaveze sprovođenja javnog konkursa kod postavljenja opštinskog pravobranioca. Međutim, kako je Zakonom o pravobranilaštvu predviđeno da se opštinski pravobranilac bira u skladu sa odlukom o obrazovanju pravobranilaštva (član 53.), nije isključeno da se odlukom o pravobranilaštvu konkretne jedinice lokalne samouprave može predvideti sprovođenje javnog konkursa prilikom postavljenja pravobranioca.
Ovih dana su razrešeni sa funkcija predsednik opštine, zamenici predsednika opštine i članovi opštinskog veća, a jedan član opštinskog veća je pre razrešenja podneo ostavku. Imajući u vidu odredbe člana 74. Zakona o lokalnim izborima pitanje je kome ponovo dodeliti odbornički mandat nakon njihovih zahteva? Šta je merilo odabira: vreme podnošenja zahteva, prethodna funkcija, način razrešenja, na koju je funkciju izabran odbornik nakon čijeg izbora je upražnjeno mesto odbornika i slično? Kako postupiti sa zahtevima lica kojima se ne vrati mandat tj. da li ih obavestiti o razlozima te im dodeliti mandat kad se steknu uslovi ako kasnije bude upražnjeno neko odborničko mesto ili doneti odluku?
Institut ponovnog dodeljivanja mandata odborniku u istom sazivu skupštine opštine/grada regulisan je članom 74. Zakona o lokalnim izborima, koji glasi:
„Odbornik kojem je mandat prestao pošto je izabran na funkciju gradonačelnika, zamenika gradonačelnika ili člana gradskog veća, odnosno predsednika opštine, zamenika predsednika opštine ili člana opštinskog veća može po prestanku te funkcije podneti zahtev da mu se ponovo dodeli mandat u istom sazivu skupštine ako postoji upražnjeno odborničko mesto koje pripada njegovoj izbornoj listi.“.
Iz citirane zakonske odredbe, može se zaključiti da zakon, u slučaju više podnetih zahteva za ponovno dodeljivanje odborničkog mandata, prednost u postupanju odnosno odlučivanju ne daje u odnosu na to koju je funkciju vršio podnosilac zahteva, niti osnov prestanka te funkcije (ostavka ili razrešenje.
To bi značilo da su svi podnosioci zahteva ravnopravni, te da, stoga, „jači“ u pravu treba da bude onaj koji je prvi podneo zahtev za ponovno dodeljivanje mandata. Ovo stoga što se primenjuje opšte načelo „prior tempore, potior iure“, odnosno „prvi u vremenu, jači u pravu“. U skladu sa navedenim, Izborna komisija treba da upražnjeno odborničko mesto popuni dodeljivanjem mandata onom licu koje je prvo podnelo zahtev za ponovnu dodelu mandata.
Podnosioce ostalih zahteva treba pismeno obavestiti o tome da nisu ispunjeni zakonski uslovi za postupanje po zahtevima, s obzirom na to da više ne postoji upražnjeno odborničko mesto koje pripada izbornoj listi sa koje su bili izabrani ti podnosioci zahteva, te da će se po svakom pojedinačnom zahtevu postupati redom kojim su podneti i to kada bude postojao upražnjeni odbornički mandat. Nezadovoljnim podnosiocima tih zahteva ostaje mogućnost podnošenja žalbe, u skladu sa članom 72. stav 5. Zakona o lokalnim izborima, protiv odluke skupštine opštine o potvrđivanju mandata odborniku po čijem je zahtevu Izborna komisija postupila i dodelila mu odbornički mandat.
Molimo za mišljenje vezano za čl. 54 Posebnog kolektivnog ugovora koji u stavu 1. predviđa da zaposleni ima pravo na godišnju nagradu. U slučaju da kriterijum i visina isplate godišnje nagrade nisu propisani opštim aktom poslodavca, da li zaposleni može i u kom slučaju da ostvari to prvao?
Članom 54. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (“Sl. Glasnik RS”, br. 38/19, 55/20 i 51/22) predviđeno je da zaposleni ima pravo na godišnju nagradu. Godišnja nagrada isplaćuje se zaposlenom po pravilu jednom godišnje, a učesnici se mogu sporazumeti i o tome da se godišnja nagrada zaposlenom isplati izuzetno u više delova. O visini i načinu isplate godišnje nagrade učesnici pregovaraju u postupku izrade Zakona o budžetu za narednu godinu.
Članom 17. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu ("Sl. glasnik RS", br. 138/2022) predviđeno je da se, u skladu sa članom 2. tačka 31), članom 54. i članom 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik RS", br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 - ispravka, 108/13, 142/14, 68/15 - dr. zakon, 103/15, 99/16, 113/17, 95/18, 31/19, 72/19, 149/20, 118/21 i 118/21 - dr. zakon) u budžetskoj 2023. godini, neće vršiti obračun i isplata poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa i primanja zaposlenih radi poboljšanja materijalnog položaja i uslova rada, kao i drugih primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4) Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 - US, 113/17 i 95/18 - autentično tumačenje), predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, i drugim aktima za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava Republike Srbije i korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osim jubilarnih nagrada za zaposlene i novčanih čestitki za decu zaposlenih. U 2023. godini ne mogu se isplaćivati zaposlenima kod korisnika budžetskih sredstava Republike Srbije nagrade i bonusi koji prema međunarodnim kriterijumima predstavljaju nestandardne, odnosno netransparentne oblike nagrada i bonusa. Izuzetno, isplata nagrada i bonusa zaposlenima kod korisnika sredstava budžeta Republike Srbije i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje u 2023. godini može se vršiti na osnovu odluke Vlade.
Dakle, tokom 2023. godine se ne može isplaćivati godišnja nagrada predviđena Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, izuzev u slučaju da Vlada Republike Srbije odluči drugačije.