Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li član glasačkog odbora (čl. 22. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi) može biti funkcioner gradske opštine odn. izabrano, imenovano ili postavljeno lice u opštini?
Mišljenja smo da nema smetnji u smislu Zakona o sprečavanju korupcije da izabrana, imenovana ili postavljena lica u gradskoj opštini budu u sastavu glasačkih odbora koji sprovode referendum, s obzirom na to da se članstvo u glasačkom odboru, kao i biračkom odboru koji sprovodi izbore ne treba smatrati javnom funkcijom na čije vršenje se odnose odredbe Zakona o sprečavanju korupcije.
Da li načelnik uprave gradske opštine kao službenik na položaju može biti sekretar Opštinske izborne komisije?
Za odgovor ovo pitanje nadležna je isključivo Agencija za sprečavanje korupcije, koja u svakom konkretnom slučaju daje suglasnost za vršenje druge javne funkcije.
Praksa Agencije za sprečavanje korupcije različita, te tako postoje primeri gde su načelnici dobijali suglasnost da budu sekretari OIKova, ali i primeri gde takva saglasnost nije davana. U svakom slučaju, jedini validan odgovor može da pruži, kao što je rečeno, Agencija za sprečavanje korupcije. Inače, na veb prezentaciji Agencije dostupno je mišljenje o pitanju: „Član izborne komisije i funkcije u organima skupštine gradske opštine i organima javnih preduzeća“, u kojem se, na jednom od primera navodi: „Imajući u vidu da od rezultata lokalnih izbora zavisi položaj lica koja se u istoj gradskoj opštini biraju, postavljaju ili imenuju u organe lokalne gradske opštine i koja, imaju status javnih funkcionera u smislu čl. 2. Zakona o Agenciji, Agencija nalazi da javne funkcije predsednika gradske opštine, zamenika predsednika gradske opštine, člana opštinskog veća, načelnika uprave gradske opštine, sekretara i zamenika sekretara Skupštine gradske opštine, nisu spojive sa javnom funkcijom člana Izborne komisije u stalnom sastavu u istoj gradskoj opštini. Ovo stoga što značaj i složenost poslova izborne komisije zahteva od svakog njenog člana potpunu nepristrasnost, a da bi se to postiglo potrebno je stvaranje svih normativnih i praktičnih uslova da u radu izborne komisije ne dođu do izražaja lični ili grupni interesi ili spoljašnji uticaji ili pritisci.“. Ovo mišljenje je dostupno putem linka https://www.acas.rs/wp-content/uploads/2010/07/011-73-misljenje.pdf
Iako se ne odnosi na funkciju sekretara OIKa, ovo mišljenje može biti značajno iz razloga što ne tretira pomenutu funkciju sekretara OIKa, iz čega se može izvući zaključak da se u tom slučaju ne radi o nespojivosti funkcija. Ovo iz razloga što sekretar i zamenik sekretara u radu OIK-a učestvuju bez prava učešća u odlučivanju, usled čega se ne bi trebalo postavljati pitanje nepristrasnosti, koje je osnov za donošenje predmetnog mišljenja.
Na koji način se imenuju članovi Saveta za rodnu ravnopravnost? Ko donosi Odluku o rodnoj ravnopravnosti, da li Komisija može da inicira njeno donošenje?
Zakon o rodnoj ravnopravnosti u članu 63. propisuje obavezu JLS da formiraju i komisiju za rodnu ravnopravnost i savet za rodnu ravnopravnost.
Saglasno članu 63. stav 1. tačka 1. ZRR, komisija za rodnu ravnopravnost formira se u skupštini JLS, kao stalno radno telo skupštine, a u sastav komisije za rodnu ravnopravnost ulaze odbornici/odbornice koje bira skupština. Prema tome, odluka Skupštine grada Zaječara, kojom je obrazovana Komisija za rodnu ravnopravnost sastavljena od predstavnika LS, Zdravstvenog centra, Centra za socijalni rad, predstavnika udruženja, advokata, stručnjakinja iz ove oblasti, kao i od tri odbornice, nije u skladu sa ZRR, imajući u vidu da je reč o stalnom radnom telu skupštine JLS, koje mogu činiti samo odbornici i odbornice.
U cilju ispunjenja zakonskih obaveza, u JLS u kojima nije obrazovana komisija za rodnu ravnopravnost, potrebno je odgovarajućim aktima propisati da komisija za rodnu ravnopravnost predstavlja stalno radno telo skupštine JLS, regulisati nadležnosti i način njenog rada, o doneti odgovarajuće akte o osnivanju ovog tela (čl. 73. ZRR). Prilikom propisivanja nadležnosti, trebalo bi imati u vidu da je komisija za rodnu ravnopravnost nadležna da iz rodne perspektive razmatra sve akte koje skupština JLS razmatra i usvaja, da sagledava kakve će efekte na žene i muškarce imati rešenja sadržana u predlozima ovih akata, kao i da predlaže mere koje bi trebalo uneti u kate u cilju unapređenja rodne ravnopravnosti.
Drugo telo za rodnu ravnopravnost u JLS jeste savet za rodnu ravnopravnost. Zakon predviđa da savet za rodnu ravnopravnost čine imenovana ili postavljena lica, predstavnici ustanova, organa i organizacija u oblastima od značaja za rodnu ravnopravnost i sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja, o čemu treba voditi računa prilikom imenovanja članova/članica saveta. Osim toga, trebalo bi imati u vidu da, prema ZRR, u radu saveta za rodnu ravnopravnost učestvuju i lica zadužena za rodnu ravnopravnost u organima uprave JLS, koja tim savetima pružaju stručnu i administrativno-tehničku potporu u radu, kako je to propisano u članu 63. stav 1. tačka 2. ZRR. Izbor, nadležnosti i način rada tela za rodnu ravnopravnost bliže se uređuju aktima skupštine JLS (član 63. stav 3. ZRR).
Saglasno članu 63. stav 2. komisija za rodnu ravnopravnost i savet za rodnu ravnopravnost u JLS međusobno sarađuju, ali ostvaruju saradnju i sa svim drugim telima za rodnu ravnopravnost na lokalnom, pokrajinskom i nacionalnom nivou.
Prilikom izbora/imenovanja članova/članica komisije za rodnu ravnopravnost trebalo bi obezbediti uravnoteženu zastupljenost polova, saglasno članu 26. st. 1. i 2. a u vezi sa članom 6. stav 1. tačka 9. Zakona o rodnoj ravnopravnosti.
Da li članove Komisije za rodnu ravnopravnost mogu da se predlože za članove Saveta, s tim što bi članice koje su odbornice bile predstavnice ustanova u kojima rade?
Mišljenja smo da ne postoje prepreke da odbornice koje su do sada bile članice komisije za rodnu ravnopravnost, budu razrešene ove dužnosti i imenovane za članice saveta za rodnu ravnopravnost, kao predstavnice ustanova.
S obzirom na to da je komisija za rodnu ravnopravnost stalno telo skupštine, kao opšteg predstavnika građana i građanki, a da je savet za rodnu ravnopravnost telo pri izvršnoj vlasti, da su njihov status i nadležnosti različiti, te da međusobno treba da sarađuju, jedno lice ne može istovremeno biti član/članica oba tela.
S obzirom na to da u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti stoji da su članovi Saveta imenovana ili postavljena lica, predstavnici ustanova, organa i organizacija u oblastima značajnim za rodnu ravnopravnost i sprečavanje i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja, na koji način se određuje ko će biti članovi? Da li to znači da svakoj ustanovi, organu i organizaciji treba uputiti molbu/zahtev/dopis za dostavljanjem predloga njihovog člana?
Zakon o rodnoj ravnopravnosti ne propisuje sastav i proceduru izbora konkretnih lica za članove/članice saveta za rodnu ravnopravnost, već instruktivnom normom samo upućuje da članovi/članice budu imenovana ili postavljena lica iz onih ustanova, organa i organizacija koje deluju u oblastima koja su od značaja za rodnu ravnopravnost i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja. Zato je potrebno da se u JLS u kojima nije obrazovan savet za rodnu ravnopravnost propisom koji donosi JLS regulisati način izbora članova/članica saveta, kao i nadležnosti i način rada saveta i formirati ovo telo. Prilikom regulisanja načina izbora članova/članica saveta, trebalo bi imati u vidu da savet nije „predstavničko telo“, već telo koje čine lica čiji je radni angažman vezan za oblasti koje su od značaja za rodnu ravnopravnost i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja. To, međutim, ne znači , da je potrebno propisivati pravila kojima bi se regulisao način „prethodne provere stručnosti“ tih lica u oblasti rodne ravnopravnosti, niti je njihovu stručnost potrebno proveravati.