Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li gradska opština može da obavlja komunalnu delatnost, prema Zakonu o komunalnim delatnostioma?
Članom 4. stav 6. Zakona o komunalnim delatnostima propisano je da jedinica lokalne samouprave može svojom odlukom, u skladu sa statutom, predvideti da gradska opština, mesna zajednica ili drugi oblik mesne samouprave obavlja određene poslove u vezi sa obezbeđivanjem uslova za obavljanje komunalnih delatnosti.
Članom 5. istog zakona predviđeno je ko sve može da bude vršilac obavljanja komunalnih delatnosti, te je u tom smislu, propisano da komunalnu delatnost mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt.
Na osnovu gore pomenutih odredbi Zakona o komunalnim delatnostima, gradska opština ne može da obavlja komunalnu delatnost.
Da li se posebne mere iz člana 16. stav 2. Zakona o rodnoj ravnopravnosti mogu određivati i sprovoditi isključivo kao deo godišnjih planova i programa rada ili mogu biti kao poseban dokument koji se odnosi samo na ovu oblast?
U krug planskih akata kojima se ostvaruje i unapređuje rodna ravnopravnost spadaju i godišnji planovi i programi rada organa javne vlasti, odnosno poslodavaca. Imajući u vidu da su organi u JLS zapošljavaju, odnosno radno angažuju lica za obavljanje poslova, oni su i poslodavci i po tom osnovu su dužni da ispunjavaju zakonske obaveze kao i svaki drugi poslodavac.
Saglasno tome, Zakon o rodnoj ravnopravnosti propisuje obavezu organa javne vlasti i poslodavaca kojim imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica da svojim godišnjim planovima/programima rada odrede posebne mere za ostvarivanje i unapređivanja rodne ravnopravnosti u svom radnom okruženju (član 15. st. 1. ZRR).
Ove mere mogu, dakle, biti utvrđene u okviru planova/programi, kao njegov poseban deo (odeljak). Zakon, međutim, ne isključuje mogućnost donošenja posebnog pravnog akta kojim će se propisati mere za ostvarivanje i unapređivanje ravnopravnosti. Takav akt može nositi naziv „Plan mera za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti“ i biti usvojen po proceduri koja se primenjuje prilikom usvajanja godišnjih planova/programa rada.
Ko donosi Akcioni plan u smislu člana 13. stav 3. Zakona o rodnoj ravnopravnosti?
Akcioni plan jedinice lokalne samouprave u smislu člana 13. Zakona o rodnoj ravnopravnosti („Sl. glasnik RS“, br. 52/21) je lokalni strateški dokument kojim se utvrđuju aktivnosti u cilju razvoja i unapređenja rodne ravnopravnosti za određeni period.
Prema Zakonu o planskom sistemu Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 30/18) akcioni plan je dokument javne politike najvišeg nivoa detaljnosti, kojim se razrađuju strategija ili program, u cilju upravljanja dinamikom sprovođenja mera javnih politika koje doprinose ostvarivanju posebnih ciljeva strategije, odnosno programa. Akcioni plan se, po pravilu, usvaja za period primene strategije, odnosno programa koji razrađuje i ne može biti kraći od godinu dana.
Takođe, članom 23. stav 5. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije propisano je da prilikom izrade planskih dokumenata jedinice lokalne samouprave treba voditi računa o njihovoj usklađenosti sa planskim dokumentima donetim na republičkom nivou i nivou autonomne pokrajine na čijoj se teritoriji nalaze, vodeći računa o izvornim nadležnostima jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine u domenu planiranja, propisanih Ustavom i zakonom.
Članom 38. stav 3. Zakona o planskom sistemu Republike Srbije propisano je da dokument javnih politika jedinice lokalne samouprave usvaja skupština jedinice lokalne samouprave, osim ako je drugačije propisano posebnim zakonom, te shodno tome, mišljenja smo da akcioni plan za unapređenje rodne ravnopravnosti usvaja skupština JLS.
Kojim propisima su regulisane plate u javnim komunalnim preduzećima? Da li postoje limiti u pogledu koeficijenata i cene rada, kojim propisom su propisani ovi parametri? Koliko je minimalni neto iznos toplog obroka? Da li se isplata regresa može vršiti mesečno ili jednom u toku godine? Ukoliko se isplaćuje mesečno kako onda uraditi obračun ako unapred nije poznato kada će zaposleni koristiti odmor i koliko dana? Da li na kraju godine korigovati ukoliko nije iskorišćen odmor u celosti u tekućoj godini?
Zaposleni u javnim komunalnim preduzećima, za razliku od državnih službenika i nameštenika, ostvaruju pravo na zarade, a u skladu i na osnovu Zakona o radu i kolektivnih ugovora donetim na osnovu ovog sistemskog propisa.
Na nivou Republike Srbije, na snazi je Poseban kolektivni ugovor koji su, obzirom da se ovaj opšti akt neposredno primenjuje, u obavezi da primenjuju sva javna komunalna preduzeća.
Principi kolektivnog ugovaranja definisani Zakonom o radu su postavljeni tako da se u nižem opštom aktu zaposlenima mogu da ti samo ista ili veća prava u odnosu na viši opšti akt, tako da tako posmatrano, ne postoje zakonska ograničenja ni u pogledu visine koeficijenata ni u pogledu visine cene rada za najjednostavniji rad. Kod koeficijenata jedino ograničenje koje proističe iz pomenutog Posebnog kolektivnog ugovora je da raspon između najnižeg i najvišeg koeficijenta ne može biti manji od 1 : 3.
Da li će zaposleni u JKP imati veća prava od prava garantovanih Zakonom o radu i Posebnim kolektivnim ugovorom za JKP, reguliše se kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu konkretnog preduzeća, uz napomenu da po Zakonu o radu ova opšta akta mogu biti doneta jedino uz saglasnost nadležnog organa opštine ili grada u svojstvu osnivača.
Osnivač JKP ima odlučujuću reč o politici zarada ne samo kroz opšta akta na koja daje saglasnost po Zakonu o radu, već i kroz obavezne godišnje programe poslovanja u kojima JKP planiraju masu i elemente zarada i naknade zarada, a koji se donose u smislu Zakona o javnim preduzećima uz takođe obaveznu saglasnost nadležnog organa osnivača.
Najmanji iznos naknade za ishranu u toku rada (topli obrok) koji je poslodavac u obavezi da obračuna isplati zaposlenom u JKP za efektivno vreme rada je 250 RDS dnevno (bruto 1), a najmanji iznos regresa je 75% od prosečne zarade u Republici Srbiji iz prethodne godine, plus fiksnih 33.000 RSD po zaposlenom godišnje.
Pravo na naknadu regresa za godišnji odmor imaju svi zaposleni koji u toj godini u skladu sa opštim aktima ostvaruju pravo na godišnji odmor. Ova naknada se može isplaćivati jednokratno ili višekratno, a najčešća praksa je da se ona isplaćuje mesečno zajedno sa zaradom. Na obračun regresa je bez uticaja to kada će, u koliko delova i koliko dana zaposleni koristiti godišnji odmor, već pravo na naknadu imaju SVI zaposleni koji u toku te godine stiču pravo na godišnji odmor. To je nešto što se zna unapred, tako da nema potrebe na kraju godine vrše bilo kakve korekcije.
Da li lice može biti raspoređeno na neko drugo radno mesto ili se istom može promeniti zvanje u savetnik obzirom na 5 godina radnog iskustva u struci ili je potrebno da prođe neko određeno vreme, u cilju utvrđivanja drugačijeg koeficijent za obračun plate?
Napredovanje službenika u organima lokalne samouprave uređeno je Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon, 114/2021). Članom 133đ predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Na osnovu člana 133e istog zakona rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Dakle, ukoliko postoji upražnjeno radno mesto i ukoliko službenik ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu, dodatni uslovi za napredovanje su ocene službenika.