Posebnim kolektivnim ugovorom o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (“Službeni glasnik RS”, br. 51 od 29. aprila 2022. godine) izvršena je izmena člana 17. koji govori o merilima za utvrđivanje godišnjeg odmora tako da st. 3 i 4 glase:

“Godišnji odmor, koji se utvrdi nakon primene svih kriterijuma, ne može se koristiti u trajanju dužem od 35 radnih dana.

Zaposleni sa navršenih 30 godina rada provedenih u radnom odnosu ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 35 radnih dana.”

S obzirom da se godišnji odmor utvrđuje za kalendarsku godinu, smatramo da je potrebno izmeniti rešenja o godišnjim odmorima kojima je utvrđen godišnji odmor za 2022. godinu a koja su doneta pre stupanja na snagu izmena i dopuna posebnog kolektivnog ugovora i uskladiti ih sa novom maksimalnom dužinom trajanja.

Shodno članu 95. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave javni konkurs za popunjavanje položaja oglašava pokrajinski organ nadležan za postavljenje na položaj, odnosno Veće. Pre oglašavanja javnog konkursa za popunjavanje položaja nadležan pokrajinski organ, odnosno Veće obrazuje konkursnu komisiju. Ako je položaj popunjen, konkurs za popunjavanje položaja oglašava se najkasnije u roku od 90 dana pre isteka vremena na koje je službenik na položaju postavljen.

Dalje se u članu 96. istog zakona kaže da izborni postupak sprovodi konkursna komisija od tri člana. Najmanje jedan član komisije mora imati stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, jedan član koji je stručan u oblasti za koju se popunjava položaj i službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima. Po okončanom izbornom postupku konkursna komisija sastavlja listu od najviše tri kandidata koji su sa najboljim rezultatom ispunili merila propisana za izbor.

Dakle, zakon ne postavlja ograničenja u pogledu toga ko može da bude član komisije za popunjavanje položaja, već samo određuje uslove za pojedine članove. S obzirom da je Veće kolektivni organ i da kao takav odlučuje u postupku popune položaja, kao i da zakon ne postavlja ograničenja u tom smislu, smatramo da se član Veća može imenovati u komisiju za popunu položaja dokle ispunjava uslove propisane člana 96. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

U skladu sa odredbama člana 145. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da o žalbi protiv prvostepenog poreskog upravnog akta odlučuje drugostepeni organ određen ovim zakonom. Izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koje su stupile na snagu od 1. januara 2017. godine osim odredbi člana 25. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a koje se odnose na utvrđivanje nadležnosti drugostepenog organa i rešavanje u drugostepenim poreskim postupcima, primenjivaće se počev od 1. jula 2017. godine, kada prestaju i nadležnosti Poreske uprave u pogledu ovlašćenja za rešavanje u drugostepenom poreskom postupku.

U stavu dva ovog člana, propisano je da predmete u kojima nije okončan postupak pred drugostepenim poreskim organom, do 30. juna 2017. godine, preuzeće organ utvrđen osim zakonom. Prema navedenom od 01. jula 2017. godine, po žalbama izjavljenim protiv prvostepenih rešenja donetih u poreskom postupku, odnosno u postupcima iz člana 2a. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji rešava drugostepeni organ - ministarstvo nadležno za poslove finansija, Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak, Odeljenje za drugostepeni poreski postupak. Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara, naknade za korišćenje javnih površina uređene su čl. 236.-241. Odredbama člana 240. stav 5) propisano je da se žalba može izjaviti ministarstvu u čijoj su nadležnosti poslovi finansija, preko nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Shodno navedenom nadležnost za postupanje po žalbama na rešenja o utvrđenim obavezama po osnovu naknada za zauzeće javne površine građevinskim materijalom nadležno je Ministarstvo finansija, Sektor za drugostepeni poreski i carinski postupak, Odeljenje za drugostepeni poreski postupak.

Članom 124. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon, 10/2019, 27/2018 - dr. zakon, 6/2020 i 129/2021), kojim se uređuje status direktora ustanova obuhvaćenih ovim zakonom, predviđeno je da organ upravljanja zaključuje sa direktorom ugovor o radu na određeno vreme. Ukoliko je za direktora imenovano lice iz reda zaposlenih u toj ustanovi, donosi se rešenje o njegovom premeštaju na radno mesto direktora koje po sili zakona zamenjuje odgovarajuće odredbe ugovora o radu. Ukoliko je direktor imenovan iz reda zaposlenih kod drugog poslodavca, ostvaruje pravo na mirovanje radnog odnosa na osnovu rešenja o imenovanju. Lice iz st. 2. i 3. ovog člana ima pravo da se nakon prestanka dužnosti direktora nakon prvog, odnosno drugog mandata vrati na poslove koje je obavljalo pre imenovanja za direktora ustanove. Ukoliko direktoru ustanove kome miruje radni odnos prestane dužnost zbog isteka mandata ili na lični zahtev tokom trećeg i svakog narednog mandata, raspoređuje se na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja. Ako nema odgovarajućih poslova, lice iz stava 5. ovog člana ostvaruje prava kao zaposleni za čijim radom je prestala potreba, u skladu sa zakonom.

Dakle, po isteku ili po prekidu narednog (trećeg) mandata na lični zahtev, lice neće imati pravo da bude vraćeno na poslove koje je obavljalo pre imenovanja za direktora ustanove, već će biti raspoređeno na poslove koji odgovaraju stepenu i vrsti njegovog obrazovanja, što ne isključuje poslove na kojima je radio pre imenovanja na mesto direktora ustanove, jedino mu to nije garantovano kao u slučaju isteka ili prekida prvog i drugog mandata. Naposletku, ako takvih poslova nema, to lice postaje neraspoređeno i ostvarivaće prava u skladu sa odredbama člana 153. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Vid podrške koji se odnosi na angažovanje nastavnika u nastavi kao dodatna podrška detetu tokom početka školovanja nije predviđen Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom. Propisi u obrazovanju, pa tako ni praksa u obrazovnim ustanovama ne prepoznaje ovakav način angažovanja nastavnika. O ovome je potrebno informisati roditelje.

Postoje različite vrste dodatne podrške koje Interresorna komisija u skladu sa svojim nadležnostima može da predloži, ali je najvažnije da predložene mere odgovaraju aktuelnim potrebama za podrškom samog deteta. O ovim potrebama najbolje će izvestiti škola, nakon perioda primene mera individualizacije.

Uz pretpostavku da je dete uključeno u obavezni pripremni predškolski program, može se predložiti predškolskoj ustanovi izrada i sprovođenje plana tranzicije iz predškolske ustanove u osnovnu školu, u skladu sa Pravilnikom o bližim uputstvima za ostvarivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje.

Iz prve grupe mera dodatne podrške koje se u skladu sa propisima realizuju na osnovu mišljenja Komisije može se predložiti angažovanje vaspitača, nastavnika ili stručnog saradnika, koji je zaposlen u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom kao podršku školi u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja, ukoliko ste sigurni da je takva podrška neophodna, ili ukoliko je dete ovakvu podršku imalo u predškolskoj ustanovi.

 Iz druge grupe mera - preporučene mere dodatne podrške na osnovu procene Komisije može se predložiti npr. obezbeđivanje podrške stručnjaka iz određene oblasti, u skladu sa potrebama deteta. (logoped, psiholog, defektolog…). Ukoliko zaposleni u školi nemaju iskustva u organizovanju dodatne podrške, može se predložiti obezbeđivanje obuke za zaposlene, zatim, ako se proceni da je potrebno, nabavka prilagođenih udžbenika, obezbeđivanje odgovarajuće asistivne tehnologije i/ili prilagođvanje okruženja i sl.

Trećoj grupi mera - ostale mere dodatne podrške iz sistema obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite o kojima Komisija informiše roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i upućuje ih na nadležne institucije  pripada i obezbeđivanje ličnog pratioca detetu i učeniku, u skladu sa propisanim standardima usluga socijalne zaštite (Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite ("Službeni glasnik RS", br. 42 od 14. maja 2013, 89 od 16. novembra 2018, 73 od 11. oktobra 2019.), pod uslovom da su uključeni u vaspitno obrazovnu ustanovu, do kraja redovnog školovanja, uključujući završetak srednje škole. Lični pratilac je mera podrške predviđena kao individualna podrška detetu/učeniku, radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i slično. Usluga spada u dnevne usluge iz domena socijalne zaštite kojima se zadovoljavaju prava korisnika na život u prirodnom okruženju, optimalni razvoj potencijala i uključivanje u socijalno okruženje. Komisija informiše roditelje o ovoj usluzi i ukazuje im na potrebu za obraćanjem nadležnom Centru za socijalni rad. Centar za socijalni rad u tom smislu sagledava mišljenje Komisije i, uvažavajući i druge izvore podataka, sačinjava mišljenje i donosi Rešenje o upućivanju na korišćenje usluge lični pratilac deteta ili Rešenje da se ne priznaje pravo na pomenutu uslugu.