Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeAko se zahteva kod nabavke usluga obezbeđenja dozvola bez nošenja oružja, da li se prihvata dozvola sa nošenjem oružja (jer sadržina druge dozvole obuhvata sadržinu prve dozvole i više od nje)?
Ukoliko sadržina dozvole sa nošenjem oružja obuhvata sadržinu dozvole bez nošenja oružja u skladu sa posebnim propisima, takav dokaz se treba prihvatiti.
Da li se prihvata kao dokaz ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, kojim se uređuje korišćenje opreme koja se zahteva kao kapacitet u konkursnoj dokumentaciji?
Dokaz u vidu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji je sporan iz razloga što može proizilaziti da se radi o potrebi za učešćem tog drugog privrednog subjekta u ponudi, u vidu člana grupe ponuđača, podizvođača i sl.
Ipak, ukoliko iz takvog ugovora proizilazi da se radi o zakupu opreme (nije od uticaja naziv ugovora, već njegova sadržina), takav ugovor bi bio odgovarajući dokaz za korišćenje opreme (što jeste čest slučaj u praksi).
Kada na Portalu ne stigne nijedna ponuda, kako se pokreće ta nabavka ponovo?
Kada na Portalu ne stigne nijedna ponuda, naručilac u skladu sa članom 147. stav 1. tačka 4) Zakona o javnim nabavkama, donosi Odluku o obustavi postupka i objavljuje je na Portalu javnih nabavki, čime se okončava taj postupak javne nabavke. Nakon toga, naručilac može ponovo pokrenuti isti postupak ponavljajući radnje kao i prilikom predhodnog postupka. Treba napomenuti i da za pokretanje istog postupka javne nabavke, ukoliko se ne menjaju elementi iz Plana javnih nabavki, nije potrebna izmena Plana javnih nabavki.
Kako postupiti u situaciji u kojoj na tržištu postoji jedan privredni subjekt za predmet nabavke, a postoje saznanja da jednom u šest meseci uplaćuje doprinose (član 111. stav 1. tačka 3) Zakona o javnim nabavkama)?
Članom 111. stav 1. tačka 3) Zakona o javnim nabavkama (osnovi za isključenje) je propisano da je naručilac dužan da isključi privrednog subjekta iz postupka javne nabavke ako utvrdi da je privredni subjekt u periodu od prethodne dve godine od dana isteka roka za podnošenje ponuda, odnosno prijava, povredio obaveze u oblasti zaštite životne sredine, socijalnog i radnog prava, uključujući kolektivne ugovore, a naročito obavezu isplate ugovorene zarade ili drugih obaveznih isplata, uključujući i obaveze u skladu s odredbama međunarodnih konvencija koje su navedene u Prilogu 8. ovog zakona.
Dakle, Zakon o javnim nabavkama u ovom delu ne predviđa izuzetke u odnosu na okolnost da li je on i jedini na tržištu predmeta nabavke koji može da ispuni predmet javne nabavke.
Zakon o javnim nabavkama samo u poslednjem stavu člana 111. propisuje mogućnost odstupanja od propisane obaveze - naručilac može da odustane od isključenja privrednog subjekta iz postupka javne nabavke iz razloga navedenih u stavu 1. ovog člana zbog preovlađujućih razloga koji se odnose na javni interes, kao što je javno zdravlje ili zaštita životne sredine.
Ipak, treba imati u vidu i da li je saznanje naručioca istinito, odnosno da li postoje dokazi da je privredni subjekt povredio obaveze u oblasti radnog prava.
Zakon o javnim nabavkama postavlja ograničenje u pogledu finansijskog kapaciteta (ukupni i određeni prihod), ali ne i u delu tehničkog kapaciteta, odnosno u pogledu obima referenci?
Članom 116. stav 2. Zakona o javnim nabavkama (finansijski kapacitet – minimalni prihod) je propisano da minimalni prihod iz stava 1. tačka 1) ovog člana ne sme da bude veći od dvostruke procenjene vrednosti javne nabavke, osim u izuzetnim slučajevima kada je to neophodno zbog posebnih rizika povezanih sa predmetom javne nabavke koje naručilac mora da obrazloži u dokumentaciji o nabavci.
Iako Zakon o javnim nabavkama ne propisuje posebno ograničenje u pogledu prethodnog iskustva (referenci), treba imati u vidu da prihod koji se odnosi na reference predstavlja deo ukupnog prihoda privrednih subjekata, pa samim tim može da se zaključi da zahtevana vrednost referenci (ako se zahteva obim referenci, odnosno novčani iznos), ne može biti veća od navedenog ograničenja.