Vođenje i ažuriranje jedinstvenog biračkog spiska predstavlja materiju Zakona o jedinstvenom biračkom spisku („Službeni glasnik RS“, br. 104/09 i 99/11).

Zakon o jedinstvenom biračkom spisku u članu 9. (Rešenja na kojima se zasnivaju promene u biračkom spisku) propisuje:

• da svaka promena u biračkom spisku mora da se zasniva na odgovarajućem rešenju: rešenju o upisu birača u birački spisak, rešenju o brisanju birača iz biračkog spiska ili na rešenju o izmeni, dopuni ili ispravci neke činjenice o biraču (stav 1);
• da se rešenje na kome se zasniva promena u biračkom spisku donosi po službenoj dužnosti ili na zahtev građana, a na osnovu podataka u matičnim knjigama, drugim službenim evidencijama i javnim ispravama i da se o tim rešenjima vodi evidencija prema propisima o kancelarijskom poslovanju (stav 2). 

Zakon o lokalnim izborima ne sadrži odredbe o čuvanju izbornog materijala, tako da se na ovo pitanje shodno primenjuju odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika, kako je to propisano članom 8. Zakona o lokalnim izborima.

Tako je članom 53. Zakona o izboru narodnih poslanika (Čuvanje izbornog materijala nakon završetka izbora) propisano:

• da se glasački listići, kontrolni listovi i izvodi iz biračkog spiska čuvaju godinu dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora;
• da se ostali izborni materijal i dokumentacija u vezi sa sprovođenjem izbora čuva u skladu sa propisima kojima se uređuje čuvanje arhivske građe i dokumentarnog materijala.

U skladu sa navedenim, a imajući u vidu da postupanje sa rešenjima koja se donose u postupku vođenja odnosno ažuriranja Jedinstvenog biračkog spiska nije posebno regulisano izbornim zakonodavstvom, upućujemo na to da se na rokove čuvanja navedenih rešenjaprimenjuju propisi kojim je uređeno kancelarijsko poslovanje organa jedinica lokalne samouprave.

Članom 79. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, i 114/2021) predviđeno je da se radno mesto može popuniti kad se ispune dva uslova: da je radno mesto predviđeno Pravilnikom i da je njegovo popunjavanje predviđeno Kadrovskim planom za tekuću godinu. Kad se oba uslova ispune, načelnik uprave, odnosno rukovodilac organa, službe ili organizacije odlučuje da li je potrebno da se radno mesto popuni.

Članom 125. istog zakona predviđeno je da je pripravnik lice koje poslodavac prima u radni odnos na određeno vreme radi osposobljavanja za samostalan rad u struci, odnosno samostalno obavljanje posla. Poslodavac može zasnovati radni odnos sa pripravnikom ukoliko postoji slobodno radno mesto u skladu sa Kadrovskim planom i ukoliko lice sa kojim zasniva takav radni odnos ima obrazovanje koje je propisano kao uslov za rad na tom radnom mestu. 

U članu 94. istog zakona se kaže da se javni konkurs sprovodi radi popunjavanja radnih mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika.

Uredba o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, br. 95/2016 i 12/2022) u uvodnim odredbama kaže da se ovom uredbom uređuje sprovođenje internog i javnog konkursa za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta službenika, javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta službenika na položaju, nameštenika, kao i za prijem pripravnika u organima autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i gradskih opština, kao i za popunjavanje navedenih radnih mesta u službama i organizacijama koje osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine u smislu člana 1. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

Naposletku, član 3. stav 1. iste uredbe kažu da rukovodilac organa, službe i organizacije u kojoj se radno mesto popunjava, donosi rešenje o popunjavanju radnog mesta sprovođenjem internog, odnosno javnog konkursa, vodeći računa o tome da su ispunjeni svi zakonski uslovi u pogledu dopuštenosti popunjavanja radnog mesta, dok u stavu 2. kaže da rešenje o popunjavanju položaja donosi organ nadležan za postavljenje lica na položaj, odnosno lice koje je nadležno da u skladu sa posebnim propisom predloži kandidata za postavljenje na položaj. 

Dakle, imajući sve navedeno u vidu, smatramo da se i u slučaju javnog konkursa za prijem pripravnika donosi rešenje o popunjavanju radnog mesta.

U ovom slučaju nema mesta primeni čl. 12. stav 1. tačka 7) ZJN, jer lizing nije sastavni deo ovog izuzetka, i, kao što ste i naveli, ugovor o kupovini vozila putem lizinga je trojni, između prodavca, banke odnosno davaoca lizinga i kupca i u pitanju je standardna procedura i postupak javne nabavke. 

Zbog prirode predmeta i finansiranja ugovora, uglavnom je praksa da se sprovodi jedan postupak javne nabavke.

U okviru konkursne dokumentacije se sačinjava Obrazac strukture cene koji u sebi sadrži podatke strukture cene isporučioca vozila i podatke strukture cene davaoca lizinga (npr. nominalna i efektivna kamatna stopa, ukupan iznos kamate za vreme trajanja lizinga, troškovi kreditnog biroa, upis ugovora u registar finansijskih lizinga, PDV na te troškove, PDV na kamatu, broj rata, iznos mesečne lizing rate, vrednost vozila putem lizinga itd.).

Dakle, kada je ovakva javna nabavka u pitanju, sprovodi se jedinstven postupak, podnosi se zajednička ponuda isporučioca vozila i davaoca lizinga, gde isporučilac vozila prenosi na davaoca lizinga pravo svojine nad vozilom, radi njegove predaje primaocu lizinga (naručiocu) na držanje i korišćenje.

Članom 69. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020 i 118/2021) propisano je da se tekuća budžetska rezerva opredeljuje najviše do 4% ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu.

Članom 14. Zakona o budžetskom sistemu, propisane su vrste javnih prihoda i primanja:

Javni prihodi su:

1) porezi;

2) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;

2a) neporeski prihodi, i to:

(1) takse,

(2) naknade,

(3) kazne,

(4) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava;

5) samodoprinos;

6) donacije, transferi i finansijska pomoć Evropske unije.

Primanja države su:

1) primanja od prodaje nefinansijske imovine;

2) primanja od zaduživanja;

3) primanja od prodaje finansijske imovine.

Članom 20. Zakona o budžetskom sistemu, primanjima od prodaje nefinansijske imovine smatraju se: 

1) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini;

2) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;

3) primanja od prodaje ostalih osnovnih sredstava;

4) primanja od prodaje robnih rezervi;

5) primanja od prodaje dragocenosti;

6) primanja od prodaje prirodne imovine;

7) druga primanja utvrđena zakonom.

Na osnovu navedenih odredbi, može se reći da se prilikom obračuna maksimalno mogućeg iznosa sredstava koji se mogu opredeliti kao tekuća budžetska rezerva, uzimaju ukupni prihodi i primanja od prodaje nefinansijske imovine. Dakle u navedeni obračun ne ulazeprimanja od zaduživanja i primanja od prodaje finansijske imovine.

U skladu sa članom 8. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem ("Sl. glasnik RS", br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021, 66/2021 i 130/2021), klasifikacija rashoda i izdataka prema izvorima finansiranja iskazuje prihode i primanja, rashode i izdatke prema osnovu ostvarenja tih sredstava.

Klasifikacija izvora finansiranja obuhvata:

1) Opšte prihode i primanja budžeta - izvor 01;

2) Transfere između korisnika na istom nivou - izvor 02;

3) Socijalne doprinose - izvor 03;

4) Sopstvene prihode budžetskih korisnika - izvor 04;

5) Donacije od inostranih zemalja - izvor 05;

6) Donacije od međunarodnih organizacija - izvor 06;

7) Transfere od drugih nivoa vlasti - izvor 07;

8) Dobrovoljne transfere od fizičkih i pravnih lica - izvor 08;

9) Primanja od prodaje nefinansijske imovine - izvor 09;

10) Primanja od domaćih zaduživanja - izvor 10;

11) Primanja od inostranih zaduživanja - izvor 11;

12) Primanja od otplate datih kredita i prodaje finansijske imovine - izvor 12;

13) Neraspoređeni višak prihoda i primanja iz ranijih godina - izvor 13;

14) Neutrošena sredstva od privatizacije iz ranijih godina - izvor 14;

15) Neutrošena sredstva donacija, pomoći i transfera iz ranijih godina - izvor 15;

16) Roditeljski dinar za vannastavne aktivnosti - izvor 16;

17) Neutrošena sredstva transfera od drugih nivoa vlasti - izvor 17;

18) Finansijsku pomoć EU - izvor 56.

Dakle, iskazano po izvorima finansiranja, a u skladu sa navedenim članom Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem, prilikom računanja ukupno mogućeg iznosa tekuće budžetske rezerve uzima se 4% od ukupno planiranih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine, koji se iskazuju na izvorima finansiranja od 01 do 09, kao i na izvoru 16 i izvoru 56. 

Pitanja u vezi sa mesnim zajednicama, kao oblikom mesne samouprave, uređena su čl. 72. do 77. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“,  129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon).

Članom 74. Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je, između ostalog, sledeće:

- aktom o osnivanju mesne zajednice, u skladu sa statutom opštine, odnosno grada, utvrđuju se poslovi koje vrši mesna zajednica, organi i organizacija rada organa, način odlučivanja kao i postupak izbora saveta i drugih organa mesne samouprave, zaštita prava u toku izbora i druga pitanja od značaja za rad mesne zajednice, odnosno drugog oblika mesne samouprave (stav 1);

- savet mesne zajednice je osnovni predstavnički organ građana na području mesne samouprave (stav 3);

- izbori za savet mesne zajednice sprovode se po pravilima neposrednog i tajnog glasanja na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava, u skladu sa aktom o osnivanju (stav 4);

- izbore za savet mesne zajednice raspisuje predsednik skupštine opštine, odnosno grada (stav 5).

Članom 76b istog zakona propisano je sledeće:

- savet mesne zajednice može se raspustiti ako: 1) savet ne zaseda duže od tri meseca; 2) ne izabere predsednika saveta u roku od mesec dana od dana održavanja izbora za članove saveta mesne zajednice ili od dana njegovog razrešenja, odnosno podnošenja ostavke; 3) ne donese finansijski plan u roku određenom odlukom skupštine opštine, odnosno skupštine grada (stav 1);

- odluku o raspuštanju saveta mesne zajednice donosi skupština opštine, odnosno skupština grada na predlog nadležnog organa opštine, odnosno grada koji vrši nadzor nad zakonitošću rada i akata mesne zajednice (stav 2);

- predsednik skupštine opštine, odnosno predsednik skupštine grada, raspisuje izbore za savet mesne zajednice, u roku od 15 dana od stupanja na snagu odluke o raspuštanju saveta mesne zajednice, s tim da od datuma raspisivanja izbora do datuma održavanja izbora ne može proteći više od 45 dana (stav 3);

- do konstituisanja saveta mesne zajednice, tekuće i neodložne poslove mesne zajednice obavljaće poverenik opštine koga imenuje skupština opštine, odnosno skupština grada, istovremeno sa donošenjem odluke o raspuštanju saveta mesne zajednice.

Na osnovu citiranih zakonskih odredbi, a povodom Vaših pitanja, može se zaključiti sledeće:

- Zakonom o lokalnoj samoupravi nije definisano trajanje mandata saveta mesne zajednice, niti u kom roku predsednik skupštine opštine raspisuje izbore za savet mesne zajednice (videti član 74. stav 5. Zakona o lokalnoj samoupravi) što bi, dakle, trebalo da bude uređeno aktom skupštine opštine o osnivanju mesne zajednice, u skladu sa članom 74. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi, tako da se ne može govoriti o tome da u nekom konkrenom slučaju nisu ispoštovani zakonski rokovi oko isteka mandata saveta mesne zajednice;

- Zakon o lokalnoj samoupravi ne poznaje institut vršioca dužnosti predsednika saveta mesne zajednice, već institut poverenika opštine iz člana 76b stav 4. Zakona, koji se postavlja u slučaju raspuštanja saveta mesne zajednice;

- Zakon o lokalnoj samoupravi ne prepoznaje mogućnost neraspisivanja izbora za savete mesnih zajednica, samim tim ni posledice propuštanja predsednika skupštine opštine da izvrši svoju nadležnost da raspiše te izbore, pa i po tom pitanju treba konsultovati akt o osnivanju mesne zajednice ili statut opštine.