Prema odredbama Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu („Sl. glasnik RS“, br. 64/15 i 9/20) odredbe ovog zakona se primenjuju na izgrađeno i neizgrađeno građevinsko zemljište. 

Dakle, predmet konverzije je zemljište koje može biti u jednom ili drugom režimu. 

Ukoliko je u vašem slučaju predmet konverzije izgrađeno građevinsko zemljište u tom slučaju se mora primeniti odredba člana 5. stav 3. koja glasi: Kada je na jednoj katastarskoj parceli izgrađeno više objekata različitih vlasnika, pre podnošenja zahteva za konverziju, sprovodi se postupak za razvrgnuće sukorisničke zajednice propisan članom 106. Zakona o planiranju i izgradnji. 

Dakle, u ovom slučaju neophodno je da se sudskim putem, ili ugovorom ustanovi kome pripada koji deo i u kojoj površini istog objekta, odnosno da se u skladu sa članom 106. Zakona o planiranju i izgradnji izvrši tzv. razvrgnuće sukorisničke zajednice. 

U slučaju da je predmet konverzije neizgrađeno građevinsko zemljište ne zahteva se posebna saglasnost svih sukorisnika na parceli jer će i nakon konverziji svi zadržati iste udele koje su imali i ranije stim da će režim svojine sa državna svojina RS-pravo korišćenja preći u privatnu svojinu. 

Dovoljno je da se drugi sukorsinici pridruže zahtevu za konverziju. 

Ono što se pretpostavlja jeste da udeli budu opredeljeni.

Na kraju, pitanje uknjižbe koju na kraju pominjete se odnosi na uobičajenu formulaciju kupoprodajnog ugovora (clausula intabulandi) koja stoji u svakom kupoprodajnom ugovoru koji za predmet ima nepokretnost, da se kupac može uknjižiti u katastru kao vlasnik bez prisustva prodavca. 

Dakle, saglasnost prethodnog vlasnika svakako nije potrebna, ali je za postupanje organa potrebno da se sukorisnik pridruži zahtevu za konverziju. 

Izbor i prestanak funkcije odbornika i izbor na funkciju zamenika predsednika skupštine jedinice lokalne samouprave su dva odvojena pravna instituta regulisana zasebnim zakonima.

Naime, izbor odbornika regulisan je Zakonom o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, broj 14/22). Istim zakonom su uređena i pitanja u vezi sa prestankom te funkcije.

S druge strane, izbor zamenika predsednika lokalne skupštine regulisan je Zakonom o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon).

Iz činjenice da ove dve funkcije uređuju različiti zakoni proističe i činjenica da je prestanak ovih funkcija različito regulisan navedenim zakonima.

Tako je članom 67. stav 1. tačka 2) Zakona o lokalnim izborima propisano da odborniku prestaje mandat ako umre, članom 69. stav 1. istog zakona propisano da skupština donosi odluku kojom konstatuje da je odborniku prestao mandat odmah nakon što primi obaveštenje o razlozima za prestanak njegovog mandata, na sednici koja je u toku, odnosno na prvoj narednoj sednici, dok su odredbama člana 70. stav 1. i člana 71. st. 1. i 2. Zakona o lokalnim izborima propisana pravna sredstva protiv odluka skupštine kojom se konstatuje prestanak mandata, odnosno zbog propuštanja da se donese ta odluka.

S druge strane, na izbor i prestanak funkcije zamenika predsednika skupštine jedinice lokalne samouprave shodno se primenjuju odredbe člana 38. st. 3. i 4. Zakona o lokalnoj samoupravi o izboru i razrešenju predsednika skupštine, kako je to propisano članom 39. stav 2. istog zakona, pri čemu tim zakonom nije uređena pravna zaštita protiv odluka donetih povodom izbora ili prestanka funkcija kako predsednika skupštine, tako i zamenika predsednika skupštine. 

Osim toga, treba ukazati na to da iz odredaba člana 38. st. 3. i 4. Zakona o lokalnoj samoupravi proističe da funkcije predsednika skupštine i zamenika predsednika skupštine prestaju isključivo razrešenjem, na predlog jedne trećine odbornika, čime pitanje prestanka funkcije predsednika skupštine, odnosno zamenika predsednika skupštine usled smrti pa i u slučaju podnošenja ostavke, ostaje potpuno pravno neuređeno.

Imajući navedeno u vidu, mišljenja smo da bi Skupština opštine Lebane trebalo da, prvo, donese odluku kojom će, u skladu sa članom 67. stav 1. tačka 2) i članom 69. stav 1. Zakona o lokalnim izborima doneti odluku kojom će konstatovati da je odborniku (koji je bio na funkciji zamenika predsednika Skupštine opštine) prestao odbornički mandat nastupanjem smrti. Potom bi, iako to zakonom nije definisano, Skupština opštine trebalo da, u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, donese i odluku kojom konstatuje da je zameniku predsednika Skupštine opštine prestala ta funkcija takođe nastupanjem smrti.

Članom 187. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Zaposlenom se u tom slučaju rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo. Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.

U skladu sa članom 68. istog zakona zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom. Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade. Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom.

Članom 73. istog zakona je dalje propisano da se godišnji odmor koristi jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim zakonom. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine. Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako se sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova. Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

Vlada Republike Srbije donela je Zaključak 05 broj 131-2240/2022 koji je preporučila poslodavcima na teritoriji Republike Srbije da zaposlenima koji, zbog prirode posla u vanrednim okolnostima usled epidemije zarazne bolesti COVID-19 ili zbog privremene sprečenosti za rad usled oboljenja od zarazne bolesti COVID-19 ili zbog određivanja izolacije/kućne izolacije u skladu sa zakonom, nisu iskoristili pripadajući godišnji odmor za 2021. godinu omoguće da taj odmor započnu i iskoriste u 2022. godini ili da prvi deo, u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno, iskoriste zaključno sa 31. decembrom 2022. godine, a preostali deo zaključno sa 30. junom 2023. godine.

Porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta nisu slučajevi odsustva obuhvaćeni navedenim Zaključkom Vlade RS da bi se moglo omogućiti zaposlenoj (koja se vraća sa porodiljskog odsustva ili odsustva radi nege deteta nakon 30. juna) da koristi odmor za 2021. godinu zaključno sa 31. decembrom 2022. godine, te smatramo da u ovom konkretnom slučaju zaposlenoj pripada samo odmor za 2022. godinu, u skladu sa članom 73. stav 4. Zakona o radu.

Zakonom o inspekcijskom nadzoru ustanovljena je obaveza svake inspekcije da u svojoj oblasti nadzora vrši nadzor nad neregistrovanim subjektima i da primenjuje zakonom propisane mere, pri čemu su pravila postupka prema tim subjektima uređena normama izričitog karaktera. Inspekcijski nadzor nad neregistrovanim subjektima uređuju i posebni zakoni saglasno oblasti nadzora, s tim što se primena odredaba ZIN-a ne može isključiti posebnim zakonom koji uređuje posebnu oblast nadzora.

Prema članu 33. Zakona o inspekcijskm nadzoru, neregistrovani subjekt je nadzirani subjekt koji obavlja delatnost ili vrši aktivnost, a nije upisan u odgovarajući registar koji vode Agencija za privredne registre ili drugi organ ili organizacija nadležni za upis osnivanja pravnog lica i drugog subjekta (na primer, registar ustanova, koji vodi nadležni privredni sud), kada je upis u ovaj registar propisan kao uslov za obavljanje delatnosti ili vršenje aktivnosti i nad njim se vrši inspekcijski nadzor i prema njemu se primenjuju odredbe ovog zakona. U inspekcijskom nadzoru nad subjektom upisanim u osnovni registar koji obavlja određenu delatnost ili vrši određenu aktivnost, a nije upisan u odgovarajući posebni registar ili evidenciju koju vodi drugi nadležni organ ili organizacija ili to čini bez saglasnosti nadležnog organa ili organizacije (dozvola, odobrenje, rešenje, mišljenje, uverenje, licenca, sertifikat, akreditacija, potvrda, ovlašćenje, akt o saglasnosti, akt o uslovima i dr.) ili bez prijave nadležnom organu ili organizaciji, kada su ovaj upis, saglasnost ili prijava propisani kao uslov za obavljanje te delatnosti ili vršenje te aktivnosti, inspekcija prema tom subjektu ima i vrši sva ovlašćenja i dužnosti koje ima i vrši prema neregistrovanom subjektu. To znači da je ZIN, u smislu inspekcijskog nadzora i pravnih posledica, izjednačio neregistrovane subjekte (one koji nisu upisani u osnovni registar) i subjekte koji su upisani u osnovni registar, ali nisu upisani u odgovarajući poseban registar ili evidenciju ili obavljaju delatnost ili vrše aktivnost bez saglasnosti nadležnog organa ili bez prijave nadležnom organu.

Inspekcijski nadzor nad neregistrovanim subjektom vrši se prema planu inspekcijskog nadzora, ali i kad nije predviđen planom inspekcijskog nadzora, bez obaveštenja o predstojećem inspekcijskom nadzoru, bez izdavanja naloga za inspekcijski nadzor i u granicama predmeta koje inspektor utvrđuje tokom trajanja inspekcijskog nadzora.

Rešenje o merama za otklanjanje nezakonitosti, zabrane obavljanja delatnosti ili vršenja aktivnosti i zaplene dokumentacije i drugih predmeta koji su neregistrovanom subjektu poslužili za nezakonito obavljanje delatnosti ili vršenje aktivnosti donosi se odmah pošto inspektor otkrije neregistrovani subjekt. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

U nastavku su primeri neregistrovanih subjekata iz delokruga građevisnke inspekcije:

• Investitor koji gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno bez rešenja kojim se odobrava izvođenje radova, odnosno suprotno lokacijskim uslovima, građevinskoj dozvoli i tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje je građevinska dozvola izdata ili potvrdi o prijavi radova;
• Investitor koji nastavi sa izvođenjem radova i posle donošenja rešenja o njihovoj obustavi;
• Investitor, odnosno vlasnik objekta koji uklanja objekat bez rešenja o dozvoli za uklanjanje objekta;
• Pravno lice ili preduzetnik koji izrađuju tehničku dokumentaciju za izgradnju objekta, odnosno izvođenje radova a nisu registrovani – nisu upisani u osnovni registar, ili jesu upisani u osnovni registar, ali ne ispunjavaju sledeće uslove: imaju zaposlene, odnosno radno angažovane licencirane inženjere, odnosno licencirane arhitekte upisane u registar licenciranih inženjera, arhitekata i prostornih planera u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona, sa odgovarajućim stručnim rezultatima; jesu u skladu sa uslovima propisanim zakonom i propisima donetim na osnovu zakona upisani u registar za izradu tehničke dokumentacije koji vodi ministarstvo nadležno za poslove planiranja i izgradnje u skladu sa zakonom;
• Privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, odnosno lice koje izvodi građevinske radove i/ili gradi objekat, a nisu registrovani – nisu upisani u osnovni registar, ili jesu upisani u osnovni registar, ali ne ispunjavaju sledeće uslove: imaju zaposlene, odnosno radno angažovane licencirane izvođače radova upisane u registar licenciranih izvođača sa stručnim rezultatima; imaju odgovarajuće stručne rezultate; poseduju rešenje o ispunjenosti uslova za građenje odgovarajuće vrste objekata, odnosno izvođenje odgovarajuće vrste radova na tim objektima; upisani su u odgovarajući registar za građenje odgovarajuće vrste objekata, odnosno izvođenje odgovarajućih radova na tim objektima;
• Lice koje vrši stručni nadzor nad izgradnjom objekta koje ne ispunjava uslove propisane zakonom za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova ili ispunjava te uslove, ali je zaposleno u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili kod preduzetnika koji ne ispunjavaju zakonom propisane uslove, odnosno ne poseduju rešenje o ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije ili izvođenje radova na toj vrsti objekata.

Prilikom odlučivanja o troškovima postupka potrebno je voditi računa o sledećem: odluka o troškovima mora da bude posebna točka dispozitiva rešenja kojim prvostepeni organ usvaja žalbu i vrši izmenu rešenja. Pored toga obrazloženje tog rešenja treba da sadrži detaljno obrazloženje u vezi odluke o troškovima postupka. Pri oceni neophodnosti i opravdanosti troškova, moraju se uzeti u obzir činjenice koje se odnose na izdatke koje je stranka morala imati u svrhu stavljanja van pravnog prometa pojedinačnog pravnog akta. To znači da stranka kojoj se troškovi nadoknađuju (uvek je to poreski obveznik, a ne advokat), mora da dostavi dokaz o tome da li je imala troškove čiju naknadu zahteva. 

Odredbe člana 85. stav 7. Zakona o upravnom postupku, propisuje da lice koje učestvuje u postupku snosi troškove radnji koje prouzrokuje svojom krivicom. To znači da treba utvrditi okolnosti koje ukazuju na to da li su troškovi zastupanja prouzrokovani nepravilnim radom prvostepenog organa ili obveznika (ako su u pitanju činjenice i podaci koje je po zakonu obveznik morao sam da dostavi nadležnom organu, a to nije učinio, u tom smislu troškovi angažovanja advokata nisu prouzrokovani nepravilnim radom poreskog organa već samo obveznika, odnosno kada su u pitanju činjenice od značaja za oporezivanje, sa kojima organ nije mogao biti upoznat u postupku pre donošenja rešenja). 

Znači, kod utvrđivanja prava na nadoknadu troškova za sastav žalbe, potrebno je utvrditi da li su troškovi zastupanja bili neophodni i opravdani, zatim poreskom obvezniku kome se vrši naknada troškova uputiti pisani zahtev po članu 44. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, za dostavljanje dokaza o tome da je imao troškove čiju naknadu zahteva (obračun troškova sačinjen između advokata i stranke sa dokazom da je obračun dostavljen obvezniku; izjašnjenje o tome da li su troškovi zastupanja isplaćeni punomoćniku i ako jesu dokaz o tome). 

Troškovi zastupanja od strane advokata se odmeravaju u skladu sa TARIFOM O NAGRADAMA I NAKNADAMA TROŠKOVA ZA RAD ADVOKATA (upravni postupak je obrađen Tarifnim brojevima 37-41, a uvezi sa njima je Tarifni broj 13, na čiju primenu se upućuje kada se radi o procenljivim stvarima). Vrednost spora i iznos nagrade u tarifi prikazan je u poenima, a u članu 15. Tarife je navedeno da vrednost jednog poena iznosi 30 dinara. Članom 12. Tarife uređeno je da „na zahtev stranke, advokat je dužan da sastavi pismeni obračun nagrade i troškova za izvršeni rad uz prikaz Tarife“.

Primer:

U vezi žalbe na rešenje kojim se utvrđuje porez a imovinu za 2022. godinu u iznosu od 15.000 dinara, stranka je podnela zahtev za nadoknadu troškova zastupanja na ime sastavljanja žalbe od strane advokata u iznosu od 60.000 dinara, a u vezi sa TB 38. Tarife koja se odnosi na neprocenljive predmete i u vezi sa TB 40. Tarife koji se odnosi na pravne lekove. 

Ukoliko se usvaja zahtev za nadoknadu troškova zastupanja, polazi se od toga da je u pitanju zastupanje u procenljivim stvarima u skladu sa TB 37. Tarife (a ne u neprocenjivim po TB 38). 

Znači, visina troškova postupka određena je advokatskom tarifom u zavisnosti od vrednosti spora, a ne od volje podnosioca zahteva, koja pravila se primenjuju i u upravnom postupku, pa je u svrhu zaštite javnog inetersa, troškove postupka neophodno ceniti prema visini utvrđenih poreskih obaveza koje su predmet ožalbenog postupka. 

Prema stavu 1. Tarifnog broja 37: „za sastavljanje predloga, zahteva, prijava, molbi i drugih podnesaka kojima se pokreće upravni postupak i to u procenljivim stvarima kada se upravni postupak vodi oko nekog prava u vezi sa imovinom koja ima određenu novčanu vrednost, kao i za sastavljanje ostalih obrazloženih podnesaka ili podnesaka koji sadrže činjenične navode, advokatu pripada jednak iznos nagrade, u zavisnosti od vrednosti te imovine, kao i za podneske kojima se pokreće parnični postupak (tužbe, predlozi, molbe) iz Tarifnog broja 13.“

Prema stavu 1. Tarifnog broja 40: „za sastavljanje pravnih lekova, redovnih i vanrednih, advokatu pripada nagrada uvećana za 100% od nagrade propisane za podneske kojima se pokreće postupak (predlozi) iz Tarifnog broja 37 i 38.“

Znači, prema stavu 1. Tarifnog broja 13, za vrednost spora do 25.000 poena, advokatu pripada nagrada od 300 poena, a imajući u vidu da vrednost jednog poena iznosi 30 dinara, za vrednost spora do 750.000 dinara, advokatu pripada nagrada od 9.000 dinara. 

Shodno navedenom, u konkretnom navedenom slučaju, vrednost predmeta spora iznosi 15.000 dinara (kao vrednost utvrđenog poreza), advokatu pripada nagrada od 9.000 dinara uvećana za 100% (u skladu Sa TB 40.), tako da naknada za sastavljanje žalbe u ovom slučaju ukupno iznosi 18.000 dinara.