Životna sredina i vanredne situacije

Zaštita životne sredine podrazumeva skup različitih postupaka i mera koje sprečavaju ugrožavanje životne sredine sa ciljem očuvanja biološke ravnoteže. U skladu sa svojim strateškim opredeljenjima Stalna konferencija gradova i opština aktivno radi na: (1) podizanju spremnosti gradova i opština  za sprovođenje zakonskih odredbi i usvajanje evropskih standarda u oblasti zaštite životne sredine, (2) jačanju kapaciteta gradova i opština i u oblasti civilne zaštite koja predstavlja okosnicu smanjenja rizika od katastrofa. Jačanjem i izgradnjom civilne zaštite na lokalu podstičemo da se ulaganje u ljudske resurse i preventivne mere penje na listi prioriteta društvene zajednice u cilju da pojedinac bude sigurniji, a lokalna zajednica otpornija na elementarne nepogode nastale, između ostalog, i kao posledica klimatskih promena.

SKGO aktivno sarađuje sa državnim organima i institucijama nadležnim za ove oblasti, a pre svih sa Ministarstvom zaštite životne sredine, Ministarstvom unutrašnjih poslova – Sektor za vanredne situacije, Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima, Agencijom za zaštitu životne sredine, Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine i drugim organima i institucijama.


Zakonodavni okvir 

Osnovni propisi koji regulišu oblast zaštite životne sredine su: Zakon o zaštiti životne sredine; Zakon strateškoj procenu uticaja na životnu sredinu; Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu; Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, Zakon o upravljanju otpadom; Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu; Zakon o zaštiti prirode, Zakon o zaštiti vazduha, Zakon o vodama, Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, Zakon o zaštiti zemljišta, Zakon o hemikalijama, Zakon o biocidnim proizvodima, Zakon o zaštiti od nejonizujućeg zračenja i Zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti. Kada govorimo o oblasti vanrednih situacija, najbitniji zakoni su: Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama; Zakon o zaštiti od požara; Zakon o odbrani od grada; Zakon o obnovi nakon elementarne i druge nepogode; Zakon o vazdušnoj plovidbi; Zakon o vodama; Zakon o bezbednosti i zaštiti na radu.


Kako SKGO doprinosi unapređenju životne sredine i vanrednih situacija

SKGO aktivno doprinosi stvaranju adekvatnog pravnog okvira za delovanje lokalne samouprave na zaštiti i unapređenju životne sredine, prevenciji i upravljanju vanrednim situacijama, vodeći računa da interesi jedinica lokalnih samouprava budu predstavljeni u dijalogu sa nacionalnim institucijama. Takođe, SKGO nastoji da svojim delovanjem utiče na razvoj lokalnih kapaciteta za sprovođenje odgovorne lokalne politike u ovim oblastima.

U cilju razmene iskustava i praktičnih znanja između gradova i opština i praćenja stanja i podrške definisanju politike organizacije u ovoj oblasti, u okviru SKGO funkcionišu Odbor SKGO za životnu sredinu i vanredne situacije i dve Mreže SKGO: Mreža eko poverenika i Mreža za upravljanje rizikom i vanrednom situacijom.


Najvažniji prioriteti SKGO u oblasti zaštiti životne sredine u narednom periodu su:

  • Sagledavanje potreba za jačanjem kapaciteta lokalne samouprave za primenu nadležnosti u oblasti životne sredine, a posebno evropskog pravnog okvira;
  • Unapređenje kapaciteta lokalne samouprave za pripremu i sprovođenje lokalnih programa korišćenja sredstava za zaštitu životne sredine;
  • Unapređenje pravnog okvira na lokalnom nivou, u skladu sa transpozicijom EU zakonodavstva;
  • Unapređenje stručnih znanja lokalnih službenika koji rade na pitanjima zaštite životne sredine;
  • Unapređenje sistema pune informisanosti građana o stanju životne sredine u lokalnoj zajednici i njihovog učešća u planiranju i odlučivanju o pitanjima životne sredine na lokalnom nivou;


Najvažniji prioriteti SKGO u oblasti vanrednih situacija u narednom periodu su:

  • Podrška gradovima i opštinama u procesu udruživanja u odnosu na zajedničke rizike od elementarnih nepogoda i procesu izgradnje kapaciteta lokalnih vlasti koje su udružene;
  • Jačanje kapaciteta gradova i opština prilikom izrade finansijskih planova za potrebe civilne zaštite na lokalnom nivou;
  • Podrška lokalnim samoupravama u sprovođenju mera propisanih zakonom, novih rešenja, metodologija, nacionalne strategije i međunarodnih standarda u oblasti prevencije i smanjenja rizika od elementarnih nepogoda drugim aktima i standardima;
  • Unapređenje dobre i pravovremene komunikacije u oblasti civilne zaštite na lokalnom nivou i podrška boljem razumevanju i saradnji između gradova i opština, republičkih organa i međunarodnih partnera.